1 2 3 4 5

Вести



ЧИР НА ЖЕЛУЦУ И ДВАНАЕСТОПАЛАЧНОМ ЦРЕВУ

Многобројни су узроци који могу довести до појаве пептичког улкуса на желуцу и дванаестопалачном цреву. Непосредни узрок ове болести је разорно дејство желудачног сока на зид желуца, односно дванаестопалачног црева, када дође до смањења његове отпорности према желудачном соку.

До смањења отпорности слузнице и зида желуца може доћи услед локалног повређивања изазваног снажним мишићним котракцијама у присуству грубих, несажваканих комада хране, а много чешће изгледа да је узрок ове појаве поремећај крвотока у зиду желуца, односно дванаестопалачног црева (исхемија), изазван поремећајем функције неуровегетативног система услед психичких – емоционалних промена, нарочито ако оне имају сталан карактер.

Главни знаци улкуса на желуцу су болови који се јављају на пола до два сата после узимања хране, и то испод грудне кости у виду печења, које је праћено гурушицом и подригивањем, а каткада и повраћањем хране, после чега се болови смирију. Повремено долази до крвављења и повраћања крви, а каткада и до избацивања крви фецесом, који има изразито црну боју. Од већих оштећења зида желуца, може доћи до тежих крвављења и проваљивања зида желуца, што може довести и до смрти.

Главни знаци улкуса на дванаестопалачном цреву су болови који се јављају на празан желудац или 2 до 3 часа после узимања хране. Ови болови у пределу испод грудне кости имају карактер печења, а јаки су између два оброка и ноћу, и то нарочито у пролеће и јесен. Болови су каткада праћени повраћањем киселог садржаја и горушицом. У фази бола могу наступити крвављења, тако да дође до повраћања крви, до појаве скривене крви у фецесу или је фецес црне боје јер садржи веће примесе крви.

ИСХРАНА ОБОЛЕЛИХ

Енергетска вредност дневног оброка не треба да буде мања од 2500 кцал и треба да буде обрађена у складу са потребама организма, зависно од телесне масе, пола, старости и физичке активности. С обзиром на то да је улкусна болест праћена обичном анемијом, услед честих крвављења или неправилне исхране, а неки пут изразитим смањењем садржаја беланчевина у крви, неопходно је да количина у дневном оброку буде оптимална, а то значи најмање 1 – 1,5г на килограм телесне масе. Угљени хидрати треба да обезбеде око 40% од целокупне калоријске вредности дневног оброка. Масти у структури дневног оброка треба да чине око 45%; међутим, у фази крвављења и бола, када је избор намирница огрничен, а уношење угљених хидрата и беланчевина смањено, садржај масти се може повећати тако да чине 70% од укупне калоријске вредности, с тим да што већи проценат чине лако искористљиве масти са ниском тачком топљења (уље, маслац). С обзиром на то да је фаза крвављења праћена и великим губитком гвожђа, а да исхрана у којој је главна храна млеко не обезбеђује довољне количине гвожђа, то је неопходно да се у мирној фази што пре надокнади тај губитак. Стога садржај гвожђа у дневном оброку не сме бити мањи од 25мг, а поред тога треба давати и препарате гвожђа до количине од 1г на дан, јер је искоришћавање неорганског гвожђа много боље.

Садржај калцијума у дневном оброку не треба да буде мањи од 1300мг, а може бити и до 2000мг, пошто има значајну улогу у процесу коагулације крви, односно у спречавању крвављења, а у исто време и улогу у смањивању раздражљивости неуровегетативног система.

Текст припремио: Марко Бежановић,медицински техничар

Извори:

1.Хирургија са ортопедијом и трауматологијом, др сци мед Ненад Домазет

2.http://kucnilekar.com

3.http://studenti.rs