КАКО ДА СЕ ХРАНИМ ДОК КОРИСТИМ АНТАГОНИСТЕ ВИТАМИНА К (ФАРИН,СИНТРОМ, СИНКУМ 4, АЦЕНОКУМАРОЛ)?

Зашто је витамин К битан?
Витамин К је веома важан за правилно функционисање процеса згрушавања крви. Он омогућава стварање фактора коагулације у јетри(одатле потиче и негово име- витамин К од немачке речи за коагулацију - „Коagulation"). Такође овај витамин игра улогу у везивању калцијума у костима и другим ткивима. Када постоји недостатак овог витамина згрушавање крви је угрожено, може доћи до спонтаних крварења, као и настанка остеопорозе и калцификације артерија и других меких ткива. Дневни унос овог витамина треба да буде 1-1,5mcg по кг телесне тежине. То значи да женске особе треба да унесу до отприлике 90 mcg дневно, а мушкарци до 120 mcg. Пацијенти га често помешају са калијумом који се слично обележава (К+)

Да ли особе које пију антагонисте витамина К (ВКА) треба да престану да уносе витамин К?
НЕ! Пацијенти који користе антагонисте витамина К такође треба да уносе горе наведену количину витамина К. Показано је да пацијенти који уносе умерене количине витамина К које су приближно константне током недеље имају мања одступања у измереним вредностима ИНР-а. Дакле када пијете ВКА треба да једете намирнице које садрже овај витамин, али је битно да се трудите да сваког дана уносите сличну количину витамина К. Велике варијације у дневном и недељном уносу витамина К могу довести до тога да Ваш ИНР варира, што Вас доводи у опасност од тромбозе или крварења. Примера ради ако једнога дана унесете велику количину хране богате витамином К он ће поништити дејство лека који пијете и бићете у опасности од тромбозе. Ако решите да смањите количину хране богате витамином К а доза ВКА остане иста Ваш ИНР ће порасти и бићете у опасности од крварења.

Неке намирнице садрже велике количине витамина К, потребно је да тога будете свесни, па је најбоље да се информишете која храна садржи колику количину овог витамина .

- Поврће које је изразито богато витамином К су кељ, раштан, спанаћ, блитва, прокељ, броколи, купус, црни лук... На пример шоља (око 100 г) бареног спанаћа садржи 10 пута више витамина К него што је предвиђено за један дан. Са овим намирницама треба бити опрезан, не треба их комбиновати у току једног дана. Најбоље је да ограничите унос ових намирница на пар пута месечно у облику прилога другом јелу (нпр.уместо порције куваног спанаћа повремено поједите парче пите са спанаћем, уместо порције подварка или слатког купуса поједите пола шоље купус салате).
- Поврће које садржи малу-умерену количину витамина К су шаргарепа, кромпир, свеж краставац, целер, боранија, боб, пасуљ, грашак, кукуруз, печурке, карфиол, паприка, тиквице, патлиџан, парадајз, ајсберг зелена салата(друге врсте имају знатно више витамина К)...

- Воће садржи мање количине витамина К, може се јести слободније, али увек треба мислити о количини, када поједете нпр.шољу сецканог кивија унели сте више од половине витамина К предвиђене за цео дан. Безбедно је појести крушку, грожђе(1 шоља), јабуку, поморанџу, брескву, кајсију, вишње или трешње(1 шоља), малине(1/2 шоље), банану, лубеницу(1/2 шоље а не пола лубенице), јагоде (1 шоља), грејпфрут.

- Млечни производи као што су млеко, сир, јогурт, млечни сладолед садрже малу количину витамина К те их можете слобоно конзумирати. Сојино млеко садржи већу количину витамина К те га треба конзумирати умерено.

- Месо као што су пилетина, свињетина, ћуретина, телетина, говедина, пачетина не садржи велике количине витамина К те се може конзумирати, оно што треба да избегавате јесу пилеће и говеђе изнутрице, масне прерађевине као што су кобасице и сланина.

- Риба као што су бакалар, лосос, скуша, пастрмка, шкољке и морски плодови нису богати витамином К. Туњевина има нешто већу количину витамина К па је конзумирајте умерено и не комбинујте са намирницама које су богате овим витамином.

- Хлеб и тестенина се могу слободно конзумирати, као и пиринач и цереалије.

- Уља и масноће: углавном нису богата витамином К, осим нпр.уља од уљане репице.

- Умерено конзумирање алкохолних пића(1-2 чашице дневно) неће битно утицати на Ваш ИНР, али ће велике количине алкохола подићи Ваш ИНР и довести Вас у опасност од крварења.

- Сок од грејпфрута подиже вредност ИНР-а, док зелени чај снижава ову вредност.

Да бисмо Вам приближили како треба да изгледа Ваша исхрана, даћемо Вам предлог дневног менија:

ДОРУЧАК:
2 парчета тоста једна ћурећа виршла
2 кувана јаја
1 шоља очишћеног краставца

УЖИНА:
1 шоља(око 100г) грожђа

РУЧАК:
120г пилећег белог меса
1 шоља куваних шаргарепа
2/3 шоље пиринча
1 шоља јагода

УЖИНА:
1 јабука

ВЕЧЕРА:
85г лососа
2/3 шоље макарона
салата од ајсберг зелене салате(1 шоља) и парадајза(1 шоља)

Ако планирате започињање посебног режима исхране или започињете пост реците то лекару који Вам контролише ИНР, можда ће нови начин исхране захтевати корекцију дозе лека који пијете.

Teкст на осонву извора уредила др Тамара Нешковић, лекар на специјализацији интерне медицине

Извори:
American Dietetic Association. Nutrition Care Manual™. Vitamin K Content of Foods.
Interaction between dietary vitamin K intake and anticoaagulation by vitamin K antagonists: Is it really true?(Francesco Violi, www.ncbi.nlm.gov)