Шта је синдром иритабилног колона (colon irritabile)?

Синдром иритабилног колона представља функционални поремећај дебелог црева који се у англосаксонској литератури назива и спастични колон. Функционални је поремећај зато што не постоје знаци било каквог органског оштећења. Често се почетак овог синдрома поклапа са стањем након неке инфекције, или психичког стреса.

Постављање дијагнозе синдрома иритабилног колона некада може бити проблематично, јер симптоми могу личити на целијачну болест, неке инфекције и паразитозе, запаљенске болести црева, хронични затвор и многе друге.
Статистика показује да од овог синдрома болују једнако мушкарци и жене различитог узраста, односно не постоје знатна одступања. Синдром иритабилног колона не носи опасност од неких озбиљних компликација, али дуготрајни симптоми моги водити у замор, малаксалост, хроничну бол и дуготрајно одсуствовање са посла.

Не постоји дефинитиван узрочник овог синдрома, иако се претпоставља да је превасходно психогене природе, мада постоје хипотезе и о утицају смањеног имунитета, као и поремећај цревне флоре.

Који су симптоми и знаци синдрома иритабилног колона?
Симптоми синдрома иритабилног колона могу бити:
- бол у трбуху
- може се смењивати пролив са затвором
- грчеви
- надимање
- гастроезофагеална рефлуксна болест (горушица)
- главобоља
- замор и малаксалост
- болови у мишићима
- депресија
- анксиозност
Најчешће се поред симптома од стране органа за варење, налази депресија и анксиозност што потврђује да постоји осовина између психе и поремећаја на органима за варење.

Како се поставља дијагноза синдрома иритабилног колона?
Не постоји ни један лабораторијски тест, или снимање које би указало да постоји синдром иритабилног колона.
Дијагноза овог синдрома се поставља тако што се искључују друге болести попут целијачне болести, интолеранције глукозе, врше се претраге на инфекције и паразите, карцином дебелог црева, гардидијазу, инфламаторне болести црева, карциноидне туморе, еозинофилни гастроентеритис.
У дијагнози, најбоље је следити дијагностички алгоритам по ком се искључују наведене болести и тиме се поставља дијагноза синдрома иритабилног колона. Код пацијената старијих од 50 година препоручује се колоноскопски преглед.

Како се лечи синдром иритабилног колона?
Битан је хигијенско-дијететски режим исхране који подразумева унос хране богате влакнима и мање, а чешће оброке.
Лаксативи се користе код предоминирајућег затвора, а антидијароици се користе код предоминирајућег пролива. Лекови који утичу на серотонин могу да се користе и то лекови који стимулишу његово лучење (агонисти) код предоминирајућег затвора, а антагонисти серотонина код дијареје.
Код јаких грчева у трбуху са боловима могу се користити спазмолитици, попут атропина и мебеверина. Такође, препоручује се психотерапија због евидентног утицаја између психичког статуса и синдрома иритабилног колона.

Извор: simptomi.rs