1 2 3 4 5

Вести



Болничке инфекције

Интрахоспитална инфекција је инфекција настала код пацијената и особља у болници или некој другој здравственој установи.

За потребе епидемиолошког надзора болничка инфекција се дефинише као локално или системско обољење које је резултат реакције организма на присуство инфективног агенса (једног или више) или његовог токсина које није било присутно, нити је пацијент био у инкубацији приликом пријема у болницу или неку другу здравствену установу.

Једна инфекција сматраће се болничком:

-ако је настала у болници и постала евидентна 48 сати након пријема у болницу, или касније

-ако се утврди да је повезана са хирушком интервенцијом , а испољи се 30 дана после хирушке интервенције, у случају да имплантат није уграђен, или у току једне године ако је уграђен

-ако се испољила након отпуста пацијента из болнице,а епидемиолошки подаци указују д а је настала у болници

-ако је настала у новорођенчета као резулат пролаза кроз порођајни канал мајке

Болничке инфекције региструју се код 5-10% хоспитализованих пацијената, и код 15-20% пацијената у јединицама интензивне неге.

Фактори ризика за настанак БИ:

-имунокомпромитовани пацијенти

-хирушке интервенције, примена катетера, респиратора и других инструмената који нарушавају епителне баријере

-дужина боравка у болници

-антибиотска терапија (дужа од 10 дана)

-присуство мултирезистентних сојева микроорганизама у болничкој средини

Извор интрахоспиталних инфекција може да буде ендоген, када су изазивачи микроорганизми који су нормална флора болесника, или егзоген, када изазивачи потичу из спољне средине (болничко особље, други болесници, посетиоци, болничко окружење).

Трансмисија микроорганизама може да буде директна преко руку медицинског особља или индиректна преко контаминираних предмета, инструмената и опреме, али и путем ваздуха, воде или хране.

Најчешће болничке инфекције су уринарне инфекције, пнеумонија и инфекције оперативног места.

Узрочници болничких инфекција

Најчешће су то бактерије.

Грам позитивне:

-Staphylococcus aureus

-коагулаза негативне стафилококе

-Enterococcus spp.

Грам негативне:

-Escherichia coli

-Остале опортунистичке ентеробактерије (Klebsiella spp, Serratia spp.)

-Pseudomonas aeruginosa

-Остале неферментативне (Acinetobacter spp.)

Најчешћи вируски kоји изазивају болничке инфекције су:

-Вирус инфуленце , респираторни вирус, вирус параинфлуенце (преносе се ваздухом)

-Herpes simplex virus (преноси се директним контактом са лезијама на кожи)

-HIV, HBV, HCV(преносе се путем крви, крвих продуката или контаминираним инструментима)

Болничке инфекције могу да буду узроковане и гљивицама:

-Candida spp.

-Aspergillus spp.

-Penicillium spp.

Превенција и контрола болничких инфекција

Једна од основних активности у савременој стратегији борбе против интрахоспиталних инфекција је спровођење надзора. Надзор се дефинише као стално прикупљање, обрађивање, упоређивање, тумачење и достављање података о БИ референтним установама. Надзор у свакој здравственој установи спроводе комисије за болничке инфекције. Окосницу комисије чине епидемиолог и санитарни техничар или медицинска сестра/техничар који су посебно обучени за праћење болничких инфекција. Уз њих се у комисији налазе и лекари са одељења повећаног ризика (јединице интензивне неге, одељења хирушких грана). Посебно важан задатак надзора је регистровање појаве мултирезистентних болничких сојева микроорганизама.

Осим надзора, у циљу превенције и контроле БИ спроводе се и друге специфичне и неспецифичне мере:

-употреба заштитне одеће, рукавица, маски

-коришћење инструмената за једнократну употребу

-стерилизација инструмената

-дезинфекција површина и ваздуха

-правилно одлагање контаминираног материјала и крви

-изолација пацијената са инфекцијом

-протективна изолација-имунокомпромитованих пацијената

-имунизација болничког особља и пацијената у виоком ризику

-рационална примена антибиотика у терапији и профилакси

Текст уредила ВМС Јелена Гуцијан

Извор: Хирургија са ортопедијом, Проф. Др. Милош Војиновић, 2014год, Београд