1 2 3 4 5

Вести



ИНСУЛИН

Инсулин је откривен 1921. године на Универзитету у Канади. Изолован је из гуштераче пса, првобитно је назван ислетин да би касније био преименован у инсулин. Године 1922. четрнаестогодишњи дечак Леонард Т. постао је први болесник који је примио инсулин. Инсулин је постао доступан за широку потрошњу већ 1923. године, а исте године додељене су три Нобелове награде за рад на инсулину.

Ово откриће се сматра једним од најзначајнијих тренутака у историји медицине. Примена инсулина се може назвати открићем које живот значи, јер је дијабетес од смртоносне, постао болест са којом се живи. Инсулин представња важну терапијску опцију у лечењу дијабетеса, који осим ефекта на метаболизам шећера има утицаја и на бројне метаболичке процесе и свеопште функционисање нашег организма. Чак је и професионално бављење спортом и постизање изузетних резултата могуће.

Инсулин представља најефикаснију терапијску опцију у лечењу дијабетеса. Незаменљив је лек у лечењу тип 1 дијабетеса, али је важна терапијска опција која се уводи и у лечењу типа 2 дијабетеса уколико се са оралним антидијабетицима не постигну одговарајући терапијски циљеви. Прошле 2021. године је обележен један век од открића инсулина, лека који је променио погледе у лечењу шећерне болести. Примена инсулина у претходних сто година довела је до тога да шећерна болест од смртоносне постане болест са којом се нормално живи. Први инсулини су били животињског порекла и у великој мери су били слични људском. Због ове мале разлике у аминокиселинском саставу инсулина долазило је до бројних имуних реакција у организму човека које су могле бити изузетно опасне. Поред тога, имали су изразито кратко дејство, због чега је било потребно примењивати поткожне ињекције више од 5 пута дневно. Све ово је створило потребу за синтезом инсулина који су хемијски идентични људском и чије ће дејство бити прилагођено жељеном. Тако је 1982. године семи-синтетским путем из свињског инсулина произведен тзв. хумани инсулин. После много година и различитих идеја, права револуција је наступила појавом инсулинских аналога. Ови модерни инсулини, поред ефикасног снижавања нивоа шећера у крви, имају профил дејства најсличнији природном инсулину, ређе доводе до хипогликемија и омогућавају значајну флексибилност при примени.

Као неизоставан део инсулинске терапије, временом је дошло до унапређења шприца и игле. Прво су постојали стаклени, затим једнократни пластични, а данас имамо модерне пен бризгалице међу којима и оне које користе иглице од само 4 милиметра. Прва бризгалица у облику пенкала (пен) осмишљена је осамдесетих година прошлог века. Данас су оне стандард у примени инсулина, након много различитих унапређења. И зато је важно нагласити да пацијенти на инсулинској терапији, захваљујући савременим инсулинским пеновима које практично носе са собом, могу на једноставан начин сами себи дати инсулин када је потребно.

Крајњи циљ добре гликемијске контроле је превенција компликација које настају као последица лоше гликорегулације, као и повећање квалитета живота пацијента. Компликације које се јављају су разне, почевши од микроваскуларних (ретинопатија, неуропатија и нефропатија) па све до макроваскуларних компликација као што је инфаркт миокарда. Познато је да се са сваким смањењем ХбА1ц (гликозилирани хемоглобин) смањује и ризик од појаве компликација. Зато је веома важно спроводити редовне контроле шећера у крви и ХбА1ц који је показатељ просечног нивоа шећера у крви током периода од 3 месеца пре мерења. Исто тако не треба заборавити значај хигијенско-дијететског режима којег чине здрава, избалансирана исхрана и редовна физичка активност. Пацијентима се саветује редовна примена прописаних лекова према упутству лекара, а код пацијената који имају придружене кардиоваскуларне болести је важно и одржавање крвног притиска и липидног статуса.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана

Извори:

1.https://www.stetoskop.info/upotreba-lekova/istorija-insulina-duga-jedan-vek

2.Ante Piljac, Željko Metelko, Inzulinska terapija u liječenju šećerne bolesti; Sveučilišna klinika za dijabetes, endokrinologiju i bolesti metabolizma Vuk Vrhovac, Zagreb