ГРИП (ИНФЛУЕНЦА)

Грип је акутно инфективно обољење изазвано вирусима инфлуенце (тип А и тип Б). Испољава се симптомима и знацима обољења горњих и/или доњих дисајних путева, а често је праћен и системским манифестацијама као што су повишена темература, главобоља, малаксалост, болови у мишићима.

Вируси инфлуенце инфицирају око 10,000,000 људи широм света сваке године.

Инфекција се преноси најчешће каљичним путем посредством аеросола који се формирају при кашљу, кијању или говору. Ређе се реноси директним контактом или преко контаминираних предмета. Грип се јавља скоро сваке године у хладнијим месецима, а епидемије се јављају обично у интервалима од 1 до 3 године и најчешће су изазване Вирусом инфлуенце тип 2. Основни чинилац који одређује распрострањеност и тежину болести је ниво колективног имунитета у популацији.

КЛИНИЧКА СЛИКА

Инкубација грипа траје 18 -72 сата. Болест почиње нагло системским симптомима:

-ПОВИШЕНА ТЕМЕРАТУРА

-ГЛАВОБОЉА

-МАЛАКСАЛОСТ

-БОЛОВИ У МИШИЋИМА И ЗГЛОБОВИМА

-КАШАЉ

-ГУШОБОЉА

Спектар клиничких манифестација варира од афебрилних респираторних обољења сличних назебу до озбиљних обољења. Код старијих особа грип се може манифестовати само повишеном темературом, малаксалошћу и конфузним стањем без респираторних симтома. Након 3 - 4 дана обично долази до нормализације телесне температуре и побољшања општег стања , али ресираторни симтоми постају израженији и могу се одржавати недељу дана и дуже. Код већине пацијената са некомпликованим инфекцијама симптоми опоравак наступа за 7 - 10 дана. Код малог броја, нарочито старијих пацијената, малаксалост може перзистирати још недељама након болести што се објашњава поремећајем плућне функције.

Најчешће комликације грипа су пнеумоније:

-примарна грипозна

-секундарна бактеријска

-удружене вирусне (грипозне) и бактеријске пнеумоније

ДИЈАГНОЗА се поставља на основу анамнезе, физикалног прегледа, дијагностичких тестова. На грип указују изненадна појава високе температуре, језе, малаксалости, болова у мишићима, главобоље, заушености носа, секреције из носа, бола у грлу, неродуктивног кашља. Клинички налаз није ни по чему специфичан за грип у односу на друге респираторне патогене, потребно је измерити телесну температуру и трагати за компликацијама као што су упала средњег уха, упала плућа, синуса. Клиничка дијагноза грипа ван епидемија је веома тешка због сличности са многим другим респираторним обољењима. Стрептококни фарингитис и рана фаза бактеријске пнеумоније могу да личе на грип. Етиолошки се дијагноза поставља изолацијом вируса из гуше, назофарингеалног секрета, сутума. Резултати културе добијају се за 48 до 72 сата.

ТЕРАПИЈА код некомликованих случајева грипа је само симптоматска антипиретицима, витаминима, аналгетицима. Препоручује се избегавање салицилата код деце млађе од 18 година. Специфична антивирусна терапија резервисана је за пацијенте који припадају ризичним групама. У терапији се користе антивирусни лекови (Амантадин, Римантадин, Занамивир, Рибавирин). ИСХОД код некомпликованих случајева грипа је повољан, мада опоравак може бити продужен. Код пацијената одређених ризичних група стопа обољевања и смртности се значајно повећавају у току епидемија. Најважнија превентивна мера је ВАКЦИНАЦИЈА. У нашој средини се користи инактивирана, "мртва вакцина" добијена из сојева вируса који су циркулисали у ретходној еидемији грипа.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања Опште болнице Панчево

Извор: Инфективне болести за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду, Катедра за Инфективне болести