1 2 3 4 5

Вести



Инфекције рубова капака

Блефаритис представља хронично запаљење рубова капака и једно је од најчешћих обољења у офталмолошкој пракси. По последњим анкетама америчких офталмолога сматра се да између 37 и 47% свих офталмолошких пацијената има неку форму блефаритиса. У зависности од локализације, сви блефаритиси се могу поделити на предње и задње. Уколико би критеријум био узрочник, могли би се поделити на оне изазване бактеријама из рода стафилокока, себороичне (перутање у пределу коже лица и капака) и мешовите. Обично се јављају на капцима оба ока, код особа свих узраста.

Код предњег блефаритиса јавља се осећај пецкања и жарења у очима. Предња ивица капака је црвена и може бити задебљана. Јављају се љуспице у пределу предње ивице капака. Могу се јавити и сузење очију, гребуцкање, потреба за чешћим трептањем. Симптоми су најизраженији у јутарњим часовима. Код бактеријског предњег блефаритиса карактеристична је појава црвенила предњег дела рубова капака уз проширеност крвних судова тог дела и присуство чврстих љуспица, углавном око трепавица. Обично се ове бактерије налазе нормално на кожи лица и капака, али ако дође до њиховог прекомерниг присуства или слабије реакције површине капака на њихово присуство, долази до развоја инфекције. Код себороичног блефаритиса осим црвенила рубова капака, јавља се масна предња ивица капака са слепљеним трепавицама. Љуспице које се овде јављају су меке, смештене по целој ивици и око трепавица. Инфекција може ређе да се прошири на саме трепавице и жлезде које се налазе уз њих. Предњи блефаритис је хроничног тока и тешко излечив, те је најбитније ублажавање и отклањање симптома које пацијент има. Блефаритис не доводи до угрожавања самог ока, као ни до смањења видне оштрине.

Код задњег блефаритиса долази до запаљења задње ивице рубова капака са захватањем Меибомових жлезда. Ове жлезде су смештене у капцима и луче садржај који помаже влажењу ока и стабилизацији сузног филма, јер спречава испаравање суза. Иако се може јавити код свих узраста, чешћи је код старијих особа и код људи који раде у прашини и у присуству полена. Постоје два облика овог запаљења: меибомиам себореја и меибомитис. Код меибомиам себореје долази до прекомерног стварања секрета у жлездама, где не долази до знакова запаљења. Отвори изводних канала су проширени и затворени капњицама уљаног секрета. Приликом притиска на капке долази до истискивања замућеног секрета и појаве пенушавог секрета у рубовима и угловима капака. Због нарушавања сузног филма и повећаног испаравања суза јавља се сувоћа у очима. За разлику од предходног, код меибомитиса долази до црвенила задње ивице капака и задебљања услед запушења изводних канала жлезди. Отвори изводних канала су затворени чеповима накупљеног секрета, којим се на притисак цеди. Услед тога јавља се осећај сувоће и пецкања у очима, свраб и повремено сметање са светлошћу, нарушен је сузни филм, те је повећано испаравање суза.

Приликом лечења пацијенту је потребно напоменути да је оно дуготрајно и да је некада потребно и неколико недеља интензивне терапије да би се постигло побољшање и смањили симптоми. Често је блефаритис удружен са нестабилношћу сузног филма, те се код одређеног броја пацијената развија и синдром сувог ока, чак и у 50% случајева. Најважније у терапији је правилна хигијене рубова капака, која се спроводи свакодневним уклањањем садржаја са њихових рубова. Постави се топла компреса на предео капака на затворено око на пар минута, како би дошло до размекшања садржаја. Благо се масирају капци. Затим се чисте рубови капака уз помоћ беби штапића натопљеним разблаженим беби шампоном, или посебно намењеним марамицама за хигијену рубова капака. У терапији, уколико постоји бактеријска инфекција, користе се антибиотске масти, па потом наставља терапија кортикостероидним капима блажег дејства, како би се смирили симптоми упале. Код упале Меибомових жлезда примењује се интензивнија антибиотска терапија. Уводе се вештачке сузе ради боље стабилизације сузног филма, влажења саме површине ока и смањења тегоба. Постоје и посебни апрати за масажу рубова капака које доводе до бољег пражњења садржаја Меибомових жлезди.

Текст уредио др Милош Плавшић, лекар Очног одељења, Опште болнице Панчево.

Извори:
Слободан Голубовић и сарадници, Офталмологија, Медицински факултет у Београду, 2010
Кански, Клиничка офталмологија, Дата статус, 2004
https://www.allaboutvision.com/conditions/blepharitis
https://www.aao.org/eye-health/diseases/blepharitis
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/blepharitis
https://www.healthline.com/health/meibomitis