Инфекција хелико бактеријом (Helicobacter pylori)

H. pylori је бактерија спиралног облика смештена у слузници желудца, једина је бактерија која може преживети у киселом желудачном садржају, са врло мало кисеоника, при температури од 37 С.

Осим на желудачној слузници, откривен је и на раницама на слузници усне дупље, у зубним наслагама, у пљувачки а доказан је и у столици. H. pylori инфекција праћена је хуморалним и ћелијским имуним одговором, међутим организам не успева да елиминише овај микроорганизам те ако се инфекција не лечи може да перзистира деценијама. Карактеристично је да код већине инфицираних не долази до појаве симптома обољења, док се код малог броја развија симптоматски гастритис, пептичка улкусна болест, карцином желудца и МАЛТ лимфом.

Пут преношења хелико бактерије

Сва досадашња истраживања говоре у прилог томе да се инфекција преноси директно са здраве на заражену особу и то на један од следећих начина:

-желудац-уста када из повраћаног садржаја инфициране особе који садржи велику количину бактерија , оне доспеју у уста здраве особе

-уста-уста када из уста заражене особе бактерија прелази у уста здраве особе

-столица-уста када бактерија из столице заражене особе прљавим рукама пређе у уста здраве особе

Симтоми инфекције

Већина људи не мора имати симптоме инфекције и упале слузнице желудца. Међутим ако постоје, најчешћи симптом је нагризајућа бол у трбуху. Бол се погоршава када је желудац празан а смањује на пун желудац, након конзумирања млека или антацида-лекова који неутрализују желудачну киселину. Поред бола који је најдоминантнији симптом још се јављају и губитак телесне тежине изазван аверзијом према храни или анорексијом, надутост, подригивање, мучнина, повраћање.

Како се дијагностикује инфекција?

Дијагностички поступци за откривање инфекције Хелико бактеријом сврстани су у две групе:

-инвазивни - преглед сондом (ендоскопски преглед) уз циљано узимање узорака (биопсија-брзи тест уреазе, хистологија или култура)

-неинвазивни - преглед без сонде

-серолошки тестови- крвни тестови којим се доказује постојање специфичних антитела H.pylori. Будући да антитела могу бити присутна у организму још годинама након излечења од инфекције тај се тест не користи за контролу успешности ерадикационе терапије

-столица на антиген H.Pylori- којом се доказује присуство антигена бактерије у узорку столице

-уреа издисајни тест- којим се доказује присуство бактерије у желудцу из издахнутог ваздуха

Дуготрајном инфекцијом до малигне болести

Након ифицирања 90-100% болесника развиће гастритис (упалу желудачне слизнице), 20% инфицираних развиће улкус (чир на желудцу), а 1% инфицираних ће током времена развити рак желудца.

Лечење инфекције Хелико бактеријом

За ерадикацију Хелико бактерије примењује се антибиотска терапија у трајању од 7-14 дана, метронидазол и инхибитори протонске пумпе који смањују лучење желудачне киселине током најмање два месеца.

Пример терапије: Оспамокс 1000мг 2x1 14 дана, Клацид 500мг 2x1 14 дана, Орвагил 400мг 3x1 14 дана, Гастропразол 20мг 2x1 14 дана, потом 1x20мг још 4 недеље. У случају неуспеха терапије или реинфекције лечење се понавља другом комбинацијом антибиотика уз један од инхибитора протонске пумпе. Уз терапију потребно је спровести и хигијенско-дијететски режим исхране. Потребно је избегавати кафу, чај, алкохол, газирана пића и пушење. Узимање Пробиотика који садрже Lactobacillus acidophillus значајно повећава успех ерадикационе терапије. Столица на антиген Хелико бактерије и уреа издисајни тест користе се за контролу успешности ерадикационе терапије након спроведеног антибиотског лечења али најмање 6 недеља након спроведене терапије.

Текст на основу извора припремила др Кристина Крстић, клинички лекар Интерног одељења Опште болнице у Панчеву.

Извори:

Interna medicina, peto izdanje, Prof. dr Dragoljub Manojlović, Beograd, 2009. godine