Инфаркт миокарда

Акутни инфаркт миокарда подразумева оштећење и изумирање ћелија срчаног мишића због поремећаја циркулације тзв. исхемијске некрозе миокарда. Инфаркт миокарда је уз стабилну/нестабилну ангину пекторис, исхемијску кардиомиопатију и напрасну срчану смрт узроковану исхемијом, најчешћи узрок смрти у развијеним земљама.

Главни симптом је бол у грудима који може бити типичан (ангинозни) у виду стезања иза грудне кости са пропагацијом у рамена, руке, леђа, врат, или вилицу. Бол може бити и атипичан (када нема претходно наведене карактеристике) и јавља се углавном код жена или дијабетичара. Пратећи симптоми могу бити гушење, губитак свести, мучнина, презнојавање, краткоћа даха, осећај слабости и умора. Акутни инфаркт миокарда чешће погађа мушкарце него жене, мада се после уласка у климактеријум учесталост инфаркта код оба пола скоро изједначава. Све је чешћи код људи млађих од 40 година. Инфаркт се најчешће јавља у јутарњим сатима, а код око половине болесника настаје након екстремне физичке активности или емоционалног стреса.

Фактори ризика:

-Повишен крвни притисак (хипертензија)

-Шећерна болест

-Наследни фактор

-Повишене масноће у крви (холестерол, и то ЛДЛ)

-Пушење цигарета

-Гојазност

-Физичка неактивност

-Стрес

Узроци

-Атеросклероза коронарних артерија (код болесника са акутним инфарктом миокарда долази до прогресије атеросклерозе коронарних артерија која се у почетку испољава као патолошко задебљање унутрашњег слоја крвног суда, а касније као атеросклеротска плочица или плак. У акутном инфаркту због запаљења у плаку, атеросклеротски плак је „нестабилан“ и долази до пуцања плака, оштећења и цепања посебног епитела тј. ендотела који облаже крвне судове изнутра. То доводи до настанка тромба који затвара крвни суд па срчани мишић који исхрањује затворени крвни суд након двадесетак минута почиње да изумире тј. настаје инфаркт)

-Урођене аномалије коронарних артерија

-Спазам или грч коронарног крвног суда

-Запаљење самог коронарног суда у системским болестима

-Дисекција аорте

-Злоупотреба психоактивних супстанци (кокаин, амфетамин, екстази)

Постоји више подела акутног инфаркта миокарда, а најзначајнија је подела у односу на изглед ЕКГ-а тј. СТ сегмента на ЕКГ-у. Према том критеријуму инфаркт се дели на:

-Акутни инфаркт са елевацијом или подигнутим СТ сегментом (СТЕМИ) који карактерише потпуна зачепљеност коронарне артерије тромбом.

-Акутни инфаркт без елевације СТ сегмента (НСТЕМИ), када крвни суд није потпуно затворен или постоје колатерале. Тада углавном на ЕКГ-у постоји депресија СТ сегмента или инверзија Т таласа, аплатирани Т таласи, без „Q“ зупца.

Дијагностика

-Бол у грудима

-ЕКГ (електрокардиографија)

-Лабараторијске анализе (креатинфосфокиназа-ЦК и то нарочито МБ фракција, тропонин И и Т и миоглобин)

Лечење

-Лекови који доводе до разбијања тромба у коронарном крвном суду (фибринолитици)

-Перкутане коронарне интервенције (ПЦИ) са уграднјом интракоронарног стента

Компликације

-Поремећај срчаног ритма (аритмија)

-Срчана слабост или инсуфицијенција

-Кардиогени шок

-Руптура срчаног мишића или залистака

-Запаљење срчане кесе или перикарда

-Настанак тромба у срчаним шупљинама и каснија емболизација

-Расејавање делова тромба у друге органе (емболија)

Шта урадити у случају напада?

Када дође до појаве болести тада је најдрагоценија хитна лекарска помоћ. Утврђено је да 2/3 умрлих од инфаркта умире ван болнице. Због тога околина оболелог треба брзо да смири болесника, забрани сваку даљу активност и да позове лекара или да болесника пребаци у најближу здравствену установу. Такође је неопходно дати оболелом нитроглицерин (у облику таблете или спреја), како би се ублажили болови, проширили крвни судови, а можда и спречио даљи развитак срчаног удара. Такође је од користи сажвакати таблету аспирина.

Текст на основу извора припремила др Кристина Крстић, клинички лекар интерног одељења Опште болнице у Панчеву.

Извори:

1.Arthur C. Guyton M.D., John E. Hall Ph.D: Медицинска физиологија, XI издање („Савремена администрација“)

2.Љ. Бабић, Р. Борота, А.Лучић: Приручник практичних и семинарских вежби из патолошке физиологије, („CIP“ Нови Сад)

3.Група аутора: Патологија (Медицински факултет универзитета у Београду, 2014)