1 2 3 4 5

Вести



Инфантилни спазми

Инфантилни спазми представљају епилепсију одојчади. Јављају се од трећег месеца живота до прве године, с највећом учесталошћу од петог до седмог месеца.

Инфантилне спазме карактерише тријас: мишићне контракције- спазми, психомоторна ретардација и промене ЕЕГ-а у виду хипсаритмија.

Спазми су краткотрајне контракције мишића врата, трупа и екстремитета. Обично се испољавају обострано и симетрично. Трају по неколико секунди и могу бити појединачни или у серијама до чак 100 у једном дану. Испољавају се у виду изненадног грча када су глава и тело савијени, некада су и руке згрчене, а ноге опружене. Ретко је цело тело опружено и укочено. На почетку се јавља крик и абнормални покрети очију, а на крају плач и исцрпљеност. Често се помисли да дете има грчеве у стомаку. Блажи облици се одликују само климањем главом. Напади су најчешће непровоцирани, а изузетно изазвани буком , додиром...

Код 2/3 деце пре појаве напада постоји неуролошки дефицит. Углавом се ради о тешкој менталној ретардацији, која је удружена са неким од неуролошких поремећаја (квадриплегија, микроцефалија...).

Према етиологији инфантилни спазми се деле на: симптоматске (субкортикална атрофија мозга, туберозна склероза...), криптогене тј. вероватно симптоматске (непознате етиологије) и идиопатске (деца са уредним психомоторним развојем или благим застојем у развоју).

Дијагноза

Дијагноза инфантилних спазама се поставља на основу описа напада и ситуације у којој је дошло до његове појаве. Основу дијагнозе чини ЕЕГ налаз, а од великог значаја су и компјутеризована томографија и нуклеарна магнетна резонанца.

Терапија

Терапија подразумева увођење прво једног, а затим, по потреби, и више антиепилептика, кортикостероидну терапију, психијатријску терапију. Инфантилни спазми изискују мултидисциплинарни приступ, те су у лечење, поред дечјих неуролога, укључени и општи педијатри, психијатри, психолози, офталмолози, дефектолози и др.

Лечење

Инфантилни спазми углавном престају до пете години старости. Деца која нису имала неуролошко оштећење имају добру прогнозу (настављају са нормалним психомоторним развојем или имају блажу менталну ретардацију). Међутим, деца,која су у основи имала неки вид неуролошког дефицита, имају, нажалост, скраћен животни век праћен неким другим обликом епилепсије и тешким облицима психомоторне ретардације.

Текст уредила др Јелена Барбуљ, Дечје интерно одељење

Извор:

Nelson Textbook of pediatrics, 20th edition

West WJ. On a peculiar form of infantile convulsions. Lancet. 1841;1:724–725