ИМУНИТЕТ

Основна улога имуног система је успостављање природне баријере која ће зауставити све вирусе, бактерије, гљивице или измењене, преканцерозне ћелије на путу да нашкоде нашем здрављу. У ту сврху наш имуни систем производи десет милиона протеина-антитела свакога сата, а таква продуктивност захтева издашне залихе хранљивих материја. Уколико желимо да обезбедимо оптимално функционисање имуног система, морамо снабдети организам материјама које на њега највише утичу, а то су: витамини А, Б6, Б12, Ц, Е и фолна киселина, минерали цинк, бакар, гвожде и селен, као и омега-3 линоленска киселина.

Од велике је важности и начин живота: изузетно је битно организму обезбедити довољно сати ноћног сна, а следећа на листи фактора је физичка активност - умерено вежбање на свежем ваздуху, најмање по пола сата дневно 5 пута недељно. Препоручује се што дужи боравак на свежем ваздуху током дана. Умерено сунчање такође повољно делује на имунолошки систем, док претерано излагање тела сунчевим зрацима, као и свака друга врста стреса делује на имунитет изузетно неповољно.
Дневни унос калорија доказано утиче на рад одбрамбеног система, па је умерени унос хране један од важних фактора доброг имунитета. Основе правилне исхране чини уравнотежен, разноврстан јеловник који се темељи на природно узгојеним сировинама. Индустријски прерадене намирнице, те намирнице које садрже веће количине конзерванаса, пестицида или остатака других токсина оптерећују организам и могу бити проблематичне за имунолошки систем. Тешки метали на пример, као што су кадмијум, олово и жива, имају доказано имуносупресивно деловање.
Имуни систем слаби са старошћу, као и већина других функција у организму. Један од водећих узрока овог слабљења је неодговарајући нутритивни статус. Због тога популација старијих особа треба да обрати нарочиту пажњу на разноврсност исхране, пре свега на довољан унос антиоксидантних витамина (витамини Е, Ц, А). Витамин Е је посебно важан липосолубилни антиоксиданс који има велику улогу у очувању имуног система старијих особа, а има га у нерафинисаним уљима, језграстом воћу и семенкама.

Чак 60% свих ћелија одбрамбеног система налази се у пробавном систему. Стање имунитета зависи од стања цревне флоре, а бактерије садржане у пробиотским напитцима, као што је јогурт утичу на позитиван имунолошки одговор (Lactobacillus и Bifidobacterium). Ове пробиотске културе настањују врхове цревних ћелија и утичу на смањење утицаја нутритивних алергена и уопштено бољи имунолошки статус. Антибиотици лако уништавају цревну флору, те нас тако у каснијем периоду чине подложнијим болестима. Због тога није добро олако користити антибиотике за лечење вирусних инфекција или лакших упала, а ако се већ морају узети, најбоље је то учинити уз чашу јогурта. Повољан ефекат полинезасићених масних киселина дугог ланца на кардиоваскуларно здравље је одавно познат. Међутим, у последње време је све више доказа да омега-3 и омега-6 масне киселине имају утицаја и на имуни одговор. Омега-3 масне киселине обично недостају у исхрани, а имају способност ублажавања упалних процеса. Њихов унос можете повећати чешћим уносом морске рибе (нарочито лососа, сардина, харинга, туне), тофу-сира од соје, бадема, ораха, као и неких биљних уља: уља од ланеног семена, бундевиног семена, репице или конопље.
Такође је мање познато да чак и благи недостатак цинка у организму повећава ризик од инфекције. Цинк је веома важан за развој белих крвних зрнаца-ћелија имунитета које препознају и уништавају бактерије, вирусе и друге патогене, као и за производњу антитела и других имунолошких фактора. Сто грама посне јунетине (довољно за пристојну шницлу) обезбедује око 30% дневних потреба организма у цинку. Цинк је садржан у већим количинама и у стишњеној шунки, остригама, сиру, куваним јајима, паштети од џигерице, црном хлебу, пшеницним клицама, семенкама бундеве.

Најшире познат витамин који делује на имунитет подстицајно је свакако витамин Ц, чије су високе концентрације у крви неопходне за правилно функционисање белих крвних зрнаца. Дневне дозе витамина Ц потребне за његово ефикасно антиоксидантно дејство су 200-500 мг, зависно од узраста, употребе дувана и начина живота. Витамин Ц се налази у свежем воћу и поврћу, највише у жутој паприци, купусу, карфиолу, броколију, цитрусном воћу, јагодама, лубеници.
Црни и зелени чајеви су богатији антиоксидансима од било ког воћа. Зелени чај садржи епигалокатехин галат који је моћан антимикробни агенс и има највећи утицај на инфекције усне шупљине и зуба. Током спремања чаја кесицу потопите у шољу, па је извуците и то поновите више пута. Новија истраживања показују да овако "бућкање" кесице чаја ослободе пет пута више полифенола, моћних антиоксиданаса, него кесице само остављене да одлеже у врелој води.
Што се тиче избора намирница у свакодневном јеловнику, потребно је бели и црни лук користити сваки дан, при чему бели лук очистити и држати на ваздуху 15 минута пре кувања или стављања у салату, како би се повећале количине одбрамбених материја. Свакога дана узети бар једно цитрусно воће: лимун, поморанџу, грејпфрут, мандарину, као и тамно зелено лиснато поврће (спанаћ, блитва, зелена салата, кељ). Ради довољног уноса цинка јести често грашак, пасуљ, семенке бундеве, једном до два пута недељно посну јунетину. Намирнице богате фитохемикалијама су парадајз, броколи, карфиол, прокељ. Каротеноиди садржани у црвеном и наранџастом поврћу и воћу утичу на функцију Т лимфоцита, повећање нивоа интерлеукина и активност других имуних ћелија. Савременим истраживањима је утврдено да печурке садрже велике количине антиоксиданаса, посебно врсте шититаи и маитаки печурака, али и домаћи шампињони су добар савезник у борби против инфекција.
Такозвани "западњачки" начин исхране који укључује велике количине меса, јаја, млека и млечних производа, намирнице богате белим брашном и шећером и велике количине газираних пића не садрже фитохемикалије и антиоксидансе у довољним количинама за одбрану од инфекција и болести савременог доба (кардиоваскуларне, малигне болести, компликације шећерне болести). Насупрот томе, поврће и воће, који су у овој исхрани заступљени у много мањој мери, садрже богатство ових материја, нарочито у свежем стању и гајени на што природнији начин. То је још један у низу разлога да почнете дан свежим соком од воћа или поврћа, и повећате унос воћа и поврћа у свом јеловнику на препоручених 5 порција свакога дана.

Извор текста: Завод за Јавно Здравље Суботица.
Аутор : Др мед. КАРОЛИНА БЕРЕЊИ