1 2 3 4 5

Вести



ХРОНИЧНИ ТОНЗИЛИТИСИ (хронично запаљење крајника)

Хронични тонзилитис палатиналних тонзила препознаје се или као акутизација хроничне болести, уз одговарајуће упалне симптоме (повишена температура, гушобоља, малаксалост, полимијалгија...), или као узгредни налаз, приликом чега се открива хипертофија тонзила (код деце и омладине) или атрофија, каткад са зјапећим криптама (код одраслих). Хронични хипертрофични тонзилитис у неупалној фази одликује се одсуством хиперемије, а интересантно је да чак ни веома изражена хипертофија код деце не даје осећај отежаног гутања. Хипертрофија тонзила се градира у три степена: први степен је јасно уочавање палатиналних тонзила које се помаљају иза предњих непчаних лукова и досежу скоро до половине простора између непчаних ликова и увуле; други степен је прелазак половине простора између лукова и увуле; у трећем степену тонзиле се додирују међусобно.

Хронични тонзилитис може да даје бројне компликације, од „per continuitatem" преласка упале из овог жаришта у цео орофаринкс, као и према назофаринксу, ларинксу и трахеји, преко давања локалних апсцендирајућих упала (перитонзиларни апсцес), до развоја реуматске грознице у случају да постоји стрептокона инвазија тонзила.

Упала крајника („ангина") може да се уочи само као хиперемија и увећање крајника („катарална ангина"), као појава гнојних чепова на крајницима („гнојна ангина"), или као појава различитих наслага на крајницима (сланинастих код инфективне мононуклеозе, некрозно-улцерозних код „Plaut- Vincent" ангине, беложутих псеудомембранозних код дифтерије. Иницијална терапија треба да олакша тегобе пацијента (аналгоантипиретици парентерално или локално, локално испирање антисептицима као што су 3% раствор хидрогена, H202, или Хексорал, или прскање раствором Тантум Верде - бензидамин хлорид, да делује антибиотски (широкоспектрална или емпиријска терапија до добијања резултата брисева, парентерално или пер ос) и да смањи инфламаторни процес (НСАИЛ, кортикостероиди, антихистаминици).

Када су акутизације хроничног тонзилитиса честе, или кад постоји хипертофија 3. степена, или ако постоје хипертофија или атрофија које дају задах из уста („foetor ex ore"), индикована је тонзилектомија.
Посебно је значајно не узимати олако унилатерална увећања крајника, која понекад могу да буду последица малигног процеса (сквамоцелуларни карцином орофаринкса, или лимфом...).

За педијатријску праксу представља хронична упала или само хипертофија такозваног „трећег крајника", аденоидиних вегетација. Аденоидна хиперплазија се одликује следећим симптомима: немогућност дисања на нос, хркање током спавања, назални говор (ринолалија), стално отворена уста („рибља уста", генерални аспект који се назива „facies adenoi- dea"), постојање мање или веће отоптозе („клемпаве уши") због држања отворених уста, често пијење воде... Лечење је оперативно, при чему је операција релативно лака и не захтева дужи опоравак. Аденоидектомија се може радити већ у првој години живота, али уколико се изведе пре навршене треће године, постоји могућност да се аденоидне вегетације поново развију.

Извор: симптоми.рс
датум: 3.6.2022.