Шта је хркање?

Дисајни путеви су често на појединим местима ужи и на тим, ужим местима настаје турбулентно струјање ваздуха које се манифестује као хркање. Током спавања, мишићи меког непца су опуштени и падају, заједно са ресицом ка задњем зиду ждрела, па настаје још веће сужење, у виду пукотине кроз које пролази ваздух. Када ваздух почне да струји, долази до вибрирања меког непца са ресицом, што се манифестује као хркање.

Прекомерна телесна тежина, конзумирање алкохола и коришћење неких лекова може да погорша хркање. Статистике показују да у узрасту од 30 година, 5% жена и 20% мушкараца хрче. У старијем узрасту, тај проценат се повећава. Хркање није само медицински проблем, већ и социјални. Они који хрчу у сну, ометају особе које су у истој просторији. Неки производе буку и од 85 децибела, што је једнако буци у саобраћају. Ако током хркања дође до потпуног затварања дисајног пута може доћи до опасног прекида дисања које траје неколико секунди. Организам тада рефлексно подиже крвни притисак и може доћи до развоја инфаркта, или можданог удара. Ако се оваква ситуација понавља, долази до појаве умора и поспаности приликом будјења, јер ћелијама недостаје кисеоник.

Код прекомерне телесне тежине, долази до накупљања масти у меком непцу, па је појава затварања дисајног пута лакша. Алкохол релаксира мишиће и доприноси овој појави. У старијем животном добу, хркање је учесталије, јер долази до слабљења мишића. Хркање је чешће код људи који дишу кроз уста због немогућности проласка ваздуха кроз нос, нпр. због упале носне слузокоже и синуса, носних полипа, увећања крајника итд. Коришћење лекова за спавање потенцира развој хркања, јер долази до опуштања мишића и затварања дисаних путева.

Како се лечи хркање?

Конзервативни начин лечења се најчешће користи, а подразумева смањивање телесне тежине, избегавање алкохола и лекова за спавање, саветовање да се спава на боку (спавање на леђима олакшава затварање дисајних путева) и бављење спортом, због јачања мишића и одржавања њиховог тонуса.

Постоје и разна помагала која се користе у лечењу хркања, али људи их избегавају, јер нису претерано комфорна за ношење. На располагању је направа за држање језика која не допушта западање у грло. Постоје и разне маске и апарати који држе доњу вилицу, али не постоји ни једна студија која показује у којој мери су ова средства заиста ефикасна.

Трећи је начин хируршка интервенција којом се уклања препрека, деформисани нони септум, крајници, полипи у носу...Једна од хируршких метода је скраћивање непчаних лукова и ресица према крајницима. Метод се спроводи класичним приступом, ласером, али користе се и радиоталаси који делују на слузокожу и тиме чине да се пролаз ваздуха несметано одвија. Такође, може се начинита и интервенција на језику чиме се смањује волумен задњег дела и тиме шири дисајни пут, ако је узрок његово западање ка задњем зиду ждрела.

Код деце, узрок хркања је увећање трећег крајника и лечење подразумева њихово отклањање.

Извор:

http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/15-otorinolaringologija-bolesti-uha-grla-i-nosa/367-hrkanje-hrkanja-hrce-spavanje-buka-buka-glavobolja-simptomi-medicina-zdravlje-lekar-trudnoca-bolesti-ishrana-dijeta-dijagnoza-uzrok-posledica-lecenje-terapija-beograd-srbijabolesti-uzrok-posledica-lecenje-terapija-beograd-srbija