16. октобар – Светски дан хране

Организација за храну и пољопривреду (FAO) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом ,,Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност.'' Са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету.

Још од далеке прошлости је познато да је храна основна људска потреба и услов опстанка. Због сталног увећања броја становника на нашој планети потребе за храном непрекидно расту. Многа збивања у вези с људском егзистенцијом најуже су повезана с храном, било с гладовањем становништа и појединаца, било с пуним задовољством друштва које може без проблема доћи до хране. Живот и живљење зависи од хране и исхране, која је основна људска потреба, покретач појединца и друштва и услов егзистенције и опстанка. У погледу састава животне намирнице садрже шест главних нутритиената: Протеине (беланчевине), угљене хидрате, минералне материје, витамине, дијетна влакна и воду. Намернице се цене по такозваној пирамиди исхране у седам основни група: Жито; млеко и млечни производи; месо, риба и јаја; масти; поврће; воће; слаткиши- природни и вештачки шећерни концентрати.

Светски дан хране 2020. године обележава 75. годишњицу FAO-a у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама. Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе.

Кључне чињенице

Глад на нашој планети. Преко две милијарде људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране. Очекује се да ће до 2050. године тај број бити 10 милијарди људи.

Пандемија COVID-19 повећава број гладних. Скоро 690 милиона људи широм света је гладно, што је 10 милиона више него 2019. године. Због пандемије COVID-19 овај број може се повећати за још 83-132 милиона људи.

Висока цена неухрањености. Неухрањеност (укључујући потхрањеност и недостатак микронутријената), као и прекомерна ухрањеност и гојазност, утчу на глобалну економију у просеку 3,5 билиона америчких долара годишње.

Време за акцију. Стални пораст броја гладних од 2014. године, заједно са порастом броја гојазних, јасно указује на потребу да се интензивирају активности усмерене на јачање система производње хране.

Гајити, хранити, подржавати. Упркос чињеници да има најмање 30.000 јестивих биљака, данас 66% укупних усева чини само девет биљних врста. Потребно је да узгајамо разноврсну храну да би нахранили свет.

Светски дан хране позива на глобалну солидарност у циљу помоћи свима, а посебно најугроженијим популацијама да се опораве од кризе. Циљ је и да се повећа отпорност система за производњу хране на растуће изазове укључујући климатске промене, омогућити да здравствено безбедна храна одговарајуће хранљиве вредности буде доступна свима, као и да се обезбеди достојанствен живот радницима запосленим у производњи хране. Државне институције, приватни сектор и цивилно друштво треба заједно да раде на обезбеђивању производње довољних количина разноврсне здравствено безбедне хране у циљу одржавања живота на планети Земљи. Дигиталне технологије су кључне за трансформацију начина производње, прераде, промета и конзумирања хране и за изградњу отпорнијих и снажнијих система производње хране. Оне имају потенцијал да премосте велики дигитални јаз између развијених и земаља у развоју, градова и руралних подручја, мушкараца и жена, младих и старих. Дигитализација је нажалост недостижна за преко три милијарде људи на свету који немају приступ интернету, од којих већина живи у руралним и удаљеним областима.

Заједничке активности у 150 држава света чине да Светски дан хране буде један од најчешће обележаваних датума у Календару јавног здравља. Заједничким снагама владе држава, предузећа, невладине организације и медији организују различите манифестације у циљу заговарања шире јавности да се помогне гладнима и да се обезбеде услови за правилну исхрану за све.

Текст на основу извора уредио др Алекса Милић, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања.

Извор:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=2125

Хигијена исхране, проф. Др Војислав П. Мишолић