ХУМАНИ ПАПИЛОМА ВИРУС, (ХПВ) ИНФЕКЦИЈА

Процењује се да најмање 80 - 100% девојака у доби између 18 - 25 година долази при полном контакту у додир с овим вирусом, док свега око 30% девојака развија симптоме инфекције. Уколико се ради о тзв. low-risk типовима (6, 11, 41, 43, 44) јављају се гениталне брадавице (condylomata accuminatа) које су заразне и преносе се полним односом. High-risk типови вируса (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) опасни су утолико што се повезују с појавом абнормалности епитела врата материце (цервикална дисплазија) у одсуству било каквих других симптома.

Вирус се шири директним контактом са зараженом кожом и слузокожом. При томе није неопходно да постоји оштећење истих, али свакако погодује инфекцији, јер вирус лакше доспева до базалних слојева епитела. Генитални ХПВ може инфицирати и слузокожу горњег дела респираторног система, коњунктиву ока, али основни резервоар за све вирусе је дефинитивно слузокожа и кожа гениталног тракта оба пола, па је ХПВ инфекција најчешће последица полног контакта са зараженом особом. ХПВ је пронађен и код девица, тако да за његов пренос није неопходан полни однос у ужем смислу обзиром да се вирус налази и у кожи аногениталне регије. Просечно време од изложености вирусу до настанка промене износи 3 месеца, али врло је променљиво и може трајати од неколико недеља до неколико година, што највише зависи од имунолошког одбрамбеног система заражене особе.

Већина људи који имају гениталну ХПВ инфекцију не знају да су заражени. Вирус се налази у ћелијама коже или слузокоже и обично не изазива никакве симптоме. Код неких људи више недеља или месеци након полног односа са зараженом особом појављују се видљиве гениталне брадавице (кондиломи). То су појединачне или бројне ружичасте израслине различите величине и облика на малим уснама, у подручју околине вагине, у материци, на грлићу материце, на пенису или скротуму, око ануса (чмара) или на стражњици. Ако је број кондилома умерен, попраћени су умереним сврабом. У случају већег броја кондилома, и ако су груписани, могућа су крварења и тада су кондиломи веома болни.

Доказивање присутности ХПВ-а обухвата клинички (гинеколошки или уролошки ) преглед, цитолошки или хистолошки преглед као и корићење метода молекуларне биологије. ХПВ се доказује узимањем бриса врата материце односно узимањем бриса мокраћне цеви код мушкарца. Узима се четкицом или штапићем обложеним ватом.

Постојеће методе лечења усмерене су на уклањање уочљивих промена на кожи и слузокожама. Успешност ових метода је различита од случаја до случаја. Поступак лечења је сложен. Кондиломи се уклањају хируршким путем: скалпелом или ласером, као и крио-, електротерапијом или поступком званим LEEP. Друга могућност је премазивање израслина подофилином (Podophyllinum). Локална апликација разних лекова (антимикотици, каустици, индуктори интерферона и сам интерферон-алфа) употребљавају се у лечењу, али захтевају недеље и месеце упорности и ретко дају трајније резултате. Ниједан до сада познати облик лечења није задовољавајући, јер се кондиломи увек изнова јављају.

Извори: stetoskop.infо
Датум: 31.1.2022