1 2 3 4 5

Вести



Холециститис и холангитис

Претпоставља се да 3%-10% од свих болесника са акутним болом у трбуху потиче од упале жучне кесе. Проценат болесника, млађих од 50 година, са болом у трбуху проузрокованим акутном упалом жучне кесе је релативно низак, али код особа старијих од 50 година тај проценат је значајан. Ово је логично ако се узме у обзир да присуство болести жучне кесе и жучних путева расте са годинама.

Приближно 20% одраслих преко 40 година и 30% особа старијих од 70 година има камење у жучној кеси. У укупној маси оперисаних жучних кеса, 60% чине хроничне упале, 30% припада акутним упалама, а око 10% отпада на компликације. Сматра се да се обољење жучне кесе и жучних путева најчешће јавља код особа које једу велике количине масти и масноћа. Такође, трудноћа може створити поремећаје у метаболизму масти које често прати формирање камена у жучној кеси у првих неколико месеци после порођаја.

Жучна кеса представља мускуларни орган облика шљиве који се налази у горњем десном делу абдомена испод јетре. Њена дужина износи око 10 цм, ширина око 4 цм. Капацитет жучне кесе је 50-60 мл. Главна улога жучне кесе јесте складиштење жучи. Жуч представља производ јетриних ћелија (хепатоцита) која се путем жучних канала из јетре делом улива у танко црево, а делом „складишти“ у жучној кеси. Дневно се створи од 600 - 1000 мл жучи. Жуч је неопходна за варење масних материја и апсорпцију витамина А,Д,Е,К.

Холециститис предстваља запаљење жучне кесе које се готово увек јавља као последица опструкције врата жучне кесе или цистикуса жучним каменом. Промена у саставу жучи и инфекција два су главна фактора у етиологији холециститиса. Без инфекције бактеријама нема тежег облика холециститиса. Код лакших форми холециститиса упални агенс је сама жуч. То се дешава када је њена концентрација повећана (нпр. код тумора) или ако су у њу доспели неки ензими. Холециститис може бити акутни и хронични. Постоје неколико облика акутног и хроничног холециститиса.

Клиничка слика акутног холециститиса

Најкарактеристичнији сyмптом акутног холециститиса је бол. Локализован је испод десног ребарног лука, шири се дуж десног ребарног лука, а каткад и у десно раме. Повећава се у инспирацији, па дисање постраје теже и површније. Бол често настаје три до пет сати након обилног и масног оброка и праћен је мучнином и повраћањем. Због појаве метеоризма црева читав абдомен може бити напет. Повишена температура се јавља готово у сваком случају и траје неколико дана. Број леукоцита у крви је повећан, а седиментација еритроцита убзана. Јетра је, у већини случајева, повећана.

Клиничка слика хроничног холециститиса

Хронични холециститис углавном се јавља као последица акутног холециститиса. То се дешава најчешће зато што упала напада жучну кесу на махове, али има случајева где упала изазива упале малог интензитета, а хроничног трајања. Бактеријски узрочни у жучи се знатно ређе налазе, што значи да су узрочници хроничног холецистититса углавном саставни делови жучи (нпр. жучне соли) који оштећују слузницу жучне кесе. Температура је повишена само када се упала погорша.. Палпира се повећана жучна кеса. У неким случајевима и јетра може бити повећана. Седиментација еритроцита и бела крвна зрнца обично дају нормалне вредности. Болови су блажи и углавном се јављају након узимања масне хране.

Дијагноза

Дијагноза холециститиса поставља се на основу анамнезе, клиничке слике и ултразвучног прегледа на коме се открива какулоза и задебљан зид зучне кесе. У ретким случајевима ради се нативни рендгенски преглед абдомена. Скенер и магнетна резонанца омогућавају постојање дијагнозе. Интравенска холецистографија може бити корисна метода за брзо постављање дијагнозе. Испуњавање жучне кесе контрастом, искључује постојање акутног холецистита.

Компликације

У неким случајевима перфорација жучне кесе може настати већ два сата након почетка напада, док се у 25% случајева развија ограничена или потупна гангрена жучне кесе. Ако болесника прати опште тешко стање уз високу температуру и леукоцитозу постоји ризик од настајања грам-негативне сепсе због гнојног садржаја у жучној кеси (емпијем).

Лечење

Прва два до три дана након напада треба избегавати сваку храну и течност перорално. Да би се спречила дехидратација и поремећај у равнотежи електролита даје се инфузија 2-2,5л дневно кап по кап. Након неколико дана прелази се на дијеталну исхрану. Болесници узимају воћне сокове и кашасту храну састављену од угљених хидрата. Касније се могу додати беланчевине, а тек неколико седмица касније мале количине масноће. Поред овог хигијенско-дијететског режима, у случају фебрилности, болесника треба хоспитализовати и применити антибиотскиу терапију. Као аналгетик може се применити неки од спазмолитика глатке мускулатуре, али ако се сумња на перфорацију аналгетике не треба давати како се не би прикрила клиничкла слика. Оперативо лечење изводи се по престанку симптома и неопходно је у колико се појаве неке од компликација холециститиса. Код појединих болесника и након операције остају сличне тегобе холециститиса, па са операцијом не треба журити.

Холангитис

Запаљење жучних путева изазвано бактеријама (најчешће Е. Коли) назива се холангитис. Узрок настанка холангитиса начешће је постојање опструкције (калкулус или тумор). Карактерише га Шаркотова тријада: бол под десним ребарбим луком, жутица и повишена температура. Према клиничкој слици јавља се у два облика, и то као акутни и хронични холангитис.

Клиничка слика акутног холангитиса

Акутни холангитис обично се јавља након напда жучних колика. Јавља се дрхтавица, врућина и знојење. Ти симптоми се могу јављати у нередовним интервалима, али су већином трајни. Често, због ширења упале, настају болови у подручију јетре који се појачавају при дисању и промени положаја тела. Болесници се жале на мучнину, повраћање и пролив. Жучни путеви су проширени, а њихова слузница је отекла. Јетра је обично повећана и болно осетљива.

Клиничка слика хроничног холангитиса

Хронични холангитис карактеришу болови, дрхтавице са високо температуром и жутицом, које обично трају неколико дана. Ови симптоми јављају се периодично. У интервалима када симптома нема, болесници се обично осећају добро. Болесници у то време обично постају нешто блеђи, а кожа је прљаво сиве боје. Јетра је повећана, тврђе конзистенције, а код рецидива изразито болна.

Дијагноза

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, ултразвучног прегледа абдомена, лабараторијских налаза. У крви се обично налази леукоцитоза, док је седиментација еротроцита врло убрзана. Протромбинско време може бити продужено. Такође, као метода за постављање дијагнозе користе се и ендоскопска ретроградна холангиопанкреатографија (ЕРЦП) или перкутана холангиографија (ПТЦ) где се путем едоскопа кроз уста уводи цевчица у жучни канал и кроз њу убризгава контасна боја како би се направио снимак ових канала. Овим прегледом можемо видети и проширен холедохус, као И каменчиће у жучи.

Компликације

Компликације су озбиљне јер може доћи до апцеса јетре. Јавља се слика септичног стања када је и хемокултура позитивна, па може доћи и до сепсе.

Лечење

Уколико се приступи хирушком лечењу, упалне промене у жучним путевима и јетри могу потпуно нестати, нарочито од дејством данашњих антибиотика. У неким случајевима, ако је процес трајао дуже време, симптоми могу трајати неко време након операције, али могу остати и доживотно. Такви болесници могу имати мање или веће тешкоће као сто су болови или диспептичке сметње. Такође се примењује и антибиотска терапија, као и хигијенско – дијететски режим без уношења масти.

Лакше форме акутног холецистита и холангитиса често се стишавају, мада се не сме занемарити могућност рецидива. Код средње тешких и тешких форми, индиковано је оперативно лечење, пошто у том случају, нарочито у старих особа, обољење може да прогредира све до појаве озбиљних компликација које могу угрозити здравље и живот болесника. Применом хирурског начина лечења, постиже се у највећем броју случајева излечење. Због начина исхране карактеричне по конзумирању велике количие масне хране на нашим просторима честа је појава упале жучне кесе, као и калкулоза исте. Зато у овом случају пословицу: “Снага улази на уста”, морамо проширити и на то да поред снаге улази и велики број узрочника болести, при чему је упала жучне кесе само једна од њих.

Текст уредила вмс Јелена Гуцијан

Извор:

Литература:

Интерне болести са негом 2, др Јован Теодоровић и сардници, Београд, 1990год.

Интерна медицина, проф, др Рајко Мијић, Земун, 2009 год.

Хирургија са ортопедијом, проф. др Милош Војиновић, Београд 2014год.

Медицинска енциклопедија - књига 5 (Хипос - Кома), Југословенски лексикографски завод, Загреб; 1961.год.

Интерна медицина, Станоје Стефановић и група аутора, 1976год, Београд-Загреб

Интерна медицина, проф. др Драгомир Манојловић, Београд 2000год.