Ход

Ход представља сложену, високо кординисану моторну радњу која захтева континуирану успешну интеграцију сензорних и моторних функција. Нормалан ход зависи од очуваности периферног и нервног система, али није могућ безочуваности мишићно зглобног и кардиоваскуларног система. Зато, у периоду од 7. до 9. деценије живота, ход најчешће постаје несигуран и отежан. Код поремећаја хода потребно је посматрати коштане поремећаје кичменог стуба: лордозу,кифозу и сколиозу.

Први елемент на који обраћамо пажњу је симетричност хода. Иако симетрија хода није идеална ни код здравих особа важно је уочити и асиметрију као код нпр. болесника са хемипарезом након можданог удара или анталгичким ходом код једностраног и лумбоишијалгичног синдрома. Уколико су покрети хода симетрични можемо одредити:

1.Каква је дужина корака

-Нормална

-Мала ( нпр. код Паркинсонове болести)

-Неправилна из корака у корак ( нпр. код церебалне атаксије )

2.Да ли болесник хода на широкој основи или нпр. укршта ногу пред ногом (тзв. маказаст ход код спастичне парапарезе)?

3.Да ли одиже стопалама од подлоге или их вуче по њој ( тзв. магнетни ход код паркисонизма)

4.Какав је положај трупа током хода ( савијен, усправан)?

5. Да ли маше рукама у ходу ? Покрети махања рукама при ходу на почетку Паркинсонове болести када се болест манифестује једнострано, изостају само на захваћеној страни.

6.Да ли прекомерно одиже колена? (тзв. петлов ход код падања стопала)

7.Какви су положаји и покретање карличног и раменог појаса у току хода ( нпр. гегајући или „паткасти“ ход са упадљивом ротацијом карличног и раменог појаса у неким болестима мишића) ?

8.Пажњу усмеравамо и на окретање или промену правца хода, обзиром да се они са тешкоћом врше код екстрапирамидних синдрома и оштећења малог мозга.

Уколико је ход асиметричан поред наведених правила потребно је и да сазнамо:

-Да ли је ход праћен болом ( место бола и његово простирање)

-Да ли постоје дефоремитети коштано зглобног система ( тзв. ортопедски ход )

Поремећај хода који постепено настаје и дуго траје може да остане непотупуно примећен од стране болесника и његове породице, тј. болесник може да сматра да је његов ход „нормалан“ за њега. О поремећају тада често можемо да сазнамо индиректно, на основу места на којем се обућа прва излиже ( врхови обуће код спастичности ), на основу контрактура ( скраћење ахилове тетиле код спастичности у склопу дечије церебалне одузетости) и слично. Поремећај хода је често први знак озбиљног обољења.

Текст на основу извора уредила: др Мирјана Карличић, клинички лекар Интерноог одељења ОБ Панчево

Извори:

Владимир С. Костић, Основи неуролошког прегледа, Медицински факултет универзитета у Београду, 2013