Хипотиреоидизам

Хипотиреоидизам је стање настало као последица недостатка ефеката тироидних хормона, било због њихове смањене продукције или резистенције периферних ткива на њих (Рефетофљев синдром). Микседем (раније синоним за хипотиреозу) се односи на промене коже и поткожног ткива које се виђају код пацијената са тешким обликом хипотиреозе.

Клиничка слика
- Болесник се жали на замор, сањивост, неподношење хладоће, заборавност, затвор и изразиту малаксалост. Честе су жалбе на парестезије и грчеве у мишићним масама руку и ногу. Говор је успорен, а глас храпав. Карактеристичан је изглед болесника са отоком лица, бледом, сувом, перутавом кожом, кртом и ломљивом косом и ноктима. Често је уз изразито бледило, присутна жућкаста нијанса због хиперкаротинемије, нарочито на кожи чела, длановима и табанима. Капци су отечени и спуштени због ослабљеног адренергијског тонуса. Депозити муцилагинозног материјала у језику могу довести до макроглосије. Брадикардија се обавезно јавља, а дијастолна хипертензија је присутна у око 20% болесника. Срце изгледа увећано најчешће због мањег изливања у перикард, а излив се може наћи и у другим серозним шупљинама. Рефлекси су успорени или одсутни, запажа се миоедем и болна осетљивост мишића. Хипотермија се често запажа (температуру треба мерити ректално). Метрорагија је честа, а у мушкараца се може јавити гинекомастија.

Дијагноза
- У хипотиреоидизму се обично налази анемија различитог степена, хипосидеремијска или макроцитна. Пернициозна анемија је чешћа ако је хипотиреоидизам последица аутоимунског тиреоидитиса. Хиперхолестеролемија је у нелеченом примарном хипотиреоидизму често врло висока, док у централном обично није изражена. ЦК је повишен, али је ЦК МБ изоензим нормалан. Вредности натријума су снижене. ЕКГ показује синусну брадикардију са ниском волтажом у прекордијалним одводима и поремећајем реполаризације комора. Помоћу РТГ-а и ехографије срца може се открити увећање срца са смањеном амплитудом покретљивости. Некада се види перикардна ефузија. Укупни Т4 је снижен, а ТСХ повишен у манифестном примарном хипотиреоидизму. Ако клиничка слика није потпуно изражена, Т4 само и дискретно нижи или у нормалном опсегу, а ТСХ до 10 мУ/мл, треба урадити ТРХ-тест. У узорцима крви 20 и 60 минута ИВ примене 200 мг ТРХ, у примарном хипотиреоидизму запажа се веома изражено повећање ТСХ. У секундарном хипотиреоидизму вредности Т4 и ТСХ су ниске. После примене ТРХ не долази до повећања ТСХ. У терцијарном хипотиреоидизму, Т4 и ТСХ су снижени, али се ТСХ повећава после примене ТРХ. У периферној резистенцији на тиреоидне хормоне налазе се повишене или нормалне вредности Т4 и повишен ТСХ. Титар ТРО и Тг антитела је повишен, ако је узрок Хашимото тиреоидитис. Фиксација радиојода је снижена.

Терапија
- За одрасле пацијенте млађе од 60 година без знакова срчаног обољења, почетна доза је 50-100 µг левотироксина дневно. За старије пацијенте, или оне са коронарном болешћу треба почети са 12,5-25 µг/дан. Дозу треба повећавати за12,5-25 µг, сваких 6 до 8 недеља, на основу нивоа ТСХ, све док ТСХ не падне на нормалан ниво. Уобичајена доза је 1,6 µг/кг. Жене које примају левотироксином морају да провере ниво ТСХ чим затрудне, јер је у трудноћи обично потребна за 30 до 50% већа доза.

МИКСЕДЕМСКА КОМА представља завршни стадијум тешког, дуготрајног и нелеченог хипотиреоидизма. Преципитирајући фактори су: излагање хладноћи, инфекције, повреде, анестетици и лекови са депресорним дејством на ЦНС. Доприношући фактори су: хипотиреоидизам, хиперкапнија, хипоксија, хипотермија, хипотензија, хипогликемија, хипонатремија, седативни нежељени ефекат лекова, ссепса Клиничка слика - Типична презентација обухвата уобичајене симптоме и знаке хипотиреоидизма уз хипотермију (80% случајева), хипотензију, брадикардију, хиповентилацију, респираторну слабост, илеус и снижен ментални статус (кома). У склопу микседемске коме може да се јави хипотермија (до 23℃), микседем, брадикардија, хипотензија, арефлексија, алвеоларна хиповентилација, ретенција ЦО2, дилуциона хипонатремија, психички поремећаји - од агитираности (“микседемско лудило”) до коме. Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике и лабораторијских анализа. Укупни Т4 је снижен, а ТСХ повишен ако је у питању примарни хипотиреоидизам. У секундарном хипотиреоидизму вредности Т4 и ТСХ су ниске. У терцијарном хипотиреоидизму, Т4 и ТСХ су снижени. У периферној резистенцији на тиреоидне хормоне налазе се повишене или нормалне вредности Т4 и повишен ТСХ. Титар ТРО и Тг антитела је повишен, ако је узрок Хашимото тиреоидитис. Фиксација радиојода је снижена. Терапија подразумева примену левотироксина (500 µг у болусу ИВ, а потом 50-100 µг, ПО, свакодневно), уз хидрокортизон (50 мг/6 х, због инсуфицијенције надбубрежних жлезда), вентилациону потпору, утопљавање и терапију преципитирајућих фактора. Неопходно је пратити ТСХ (треба да опадне за 24 х и нормализује за 7 дана).

Текст на основу извора уредила др Милица Маравић, Онколошка служба Опште болнице Панчево

Извори:
Проф. др Драгољуб Манојловић: „Интерна медицина 2“, Медицински факултет у Београду, 2003 Харисонов приручник медицине, 17. издање, Дата статус Београд