1 2 3 4 5

Вести



Акутни хипопитуитаризам

Хипопитуитаризам је смањена секреција или недостатак секреције једног или више хипофизних хормона.

Хипопитуитаризам може да настане због: повреде или неурохируршке трауме; васкуларних догађаја као што је апоплексија хипофизних или хипоталамичких неоплазми (питуитарних аденома, краниофарингеома или метастатских депозита); инфламаторних болести као што је лимфоцитни хипофизитис; инфилтративних обољења (саркоидоза, хемохроматоза, туберкулоза), и ирадијације.

Често је тешко локализовати место хормонске дисфункције пошто многи процеси, укључујући хемохроматозу и радијацију, могу да утичу и на хипоталамичку и хипофизну функцију.
Хипоталамички инфилтративни процеси као што су саркоидоза, хистиоцитозе X, амилоидоза и хемохроматоза захватају хипоталамичке и хипофизне неуралне и неурохемијске везе. Последично се диабетес инсипидус јавља у половине болесника са овим поремећајем.
Ретардација раста виђа се у оних код којих се поремећај јави пре пубертета и затварања епифизаних хрскавица. Хипогонадотропни хипогонадизам и хиперпролактинемија су чести налази. Инфламаторне лезије и каснија дисфункција могу да се виде у хроничним инфекцијама као што су ТБЦ, опортунистичке гљивичне инфекције удружене са АИДС-ом и терцијалним сифилисом.
Други инфламаторни процеси, као што су грануломи или саркоидоза, могу да имитирају питуитарне аденоме. Ове лезије могу да доведу до екстензивног хипоталамичког и питуитарног оштећења, што води недостатку трофних хормона. Кранијална ирадијација временом доводи до хипоталамичке и питуитарне дисфункције, посебно у деце и адолесцената који су осетљивији на оштећње након зрачења целог мозга или главе и врата. Развој хормонских абнормалности строго корелира са дозом зрачења и са временским интервалом након комплетне радиотерапије. Приближно 2/3 болесника обавезно развија хормонску инсуфицијенцију након просечне дозе од 50 Gy (5 000 рада) директно на бази лобање. Развој хипопитуитаризма јавља се 5 до 15 година након зрачења, а хипоталамичко оштећење јавља се пре него апсолутна деструкција хипофизе.

Лимфоцитни хипофизитис се јавља у трудница или након порођаја. Обично се манифестује хиперпролактинемијом и МРИ доказом увећане селарне масе која личи на аденом са благо повећаним нивоима пролактина. Инсуфицијенција хипофизе, због дифузне инфилтрације хипофизе, може да буде пролазна, али захтева моменталну евалуацију и лечење.

Парцијална или комплетна „empty sella” обично је инцидентални налаз на МРИ. Ови пацијанти обично показују нормалну функцију хипофизе. Хипопитуитаризам, међутим, може да се развија постепено. Хипофизна маса може да буде место инфаркта са развојем парцијалне или тоталне „empty sellе”

Извор: http://simptomi.rs/index.php/bolesti/14-neurologija-bolesti-nervnog-sistema/3725-akutni-hipopituitarizam