ХИПОГЛИКЕМИЈА

Хипогликемија представља једну од најозбиљнијих акутних компликација дијабетеса, а манифестује се када концентрација глукозе у крви падне испод 2,8 ммол/л. Веома је честа ноћу и врло често пролази недијагностикована. Неретко је разлог изненадне смрти млађих пацијената са дијабетесом. Инсулин независни, тип 2 дијабетес ређе је праћен појавом хипогликемија чак и када је у питању комбинована терапија, али уколико је присутна може бити фатална.

УЗРОЦИ И ПРЕДИСПОНИРАЈУЋИ ФАКТОРИ су различити.
1. ЈАТРОГЕНА ХИПОГЛИКЕМИЈА
Дисбаланс између утрошка глукозе за метаболичке потребе (пропуштен оброк) и њеног коришћења (интензиван физички напор), релативни вишак инсулина (егзогеног или ендогеног) или повећана стимулација секреције инсулина (препарати Сулфонилуреа).
2. ПРОМЕНА ФАРМАКОКИНЕТСКИХ СВОЈСТАВА ИНСУЛИНА
Промена врсте и пречишћености инсулина , промена места апликације, бубрежна слабост.
3. ПРОМЕНА ИНСУЛИНСКЕ СЕНЗИТИВНОСТИ
Након порођаја, хипокалоријске дијете, губитак тежине, синдром малапсорпције, анорексија, болести јетре и конзумација алкохола.

КЛИНИЧКА СЛИКА
У клиничком смислу карактеристична је тријада коју чине симптоми и знаци хипогликемије, верификована вредност гликемије испод 2,8 ммол/л као и реверзибилност симптома на додавање глукозе.
Карактеристиочни симптоми и знаци хипогликемије су неспособност концентрације, конфузија, неповезан говор, ретроградна амнезија, главобоља, дупле слике, отежан говор и немогућност говора, главобоља, парализа екстремитета. Ове промене могу некада бити врло дискретно изражене и бити без поремећаја свести. У условима тежих хипогликемија које дуго трају могуће је трајно оштећење мозга. Услед надражаја аутономног нервног система јављају се нервоза, слабост, знојење, бледило, осећај језе, тахикардија, тремор.
Најзначајнији симптом је церебрална дисфункција, јер је нервни систем директно завистан од глукозе као извора енергије. Учестале хипогликемије код деце и младих доводе до опадања интелектуалног потенцијала, промена личности и понашања. Ноћна хипогликемија често може проћи асимптоматски.

Клинички се разликују 4 степена хипогликемије.
1. хипогликемија без симптома (присутна је само као биохемијски параметар)
2. хипогликемија са умереном симптоматологијoм (може је санирати сам пацијент)
3. озбиљна хипогликемија (неопходна је помоћ друге особе)
4. веома озбиљна хипогликемија (праћена комом и конвулзијама, некада и смрћу)
Клинички приступ и ТРЕТМАН хипогликемије зависи од степена изражености. Хипогликемија без симптома, хипогликемија са умереном симптоматологијoм препоручују се 2 до 4 таблете декстрозе или 2 кафене кашичице шећера (10г), меда или џема (идеално растворено у води), мала бочица сока који садржи шећер. Oзбиљна хипогликемија , веома озбиљна хипогликемија уколико пацијент сарађује од стране присутних особа потребно је ординирати угљене хидрате, а уколико пацијент одбија или није у могућности да орално унесе угљене хидрате препоручује облагање букалне слузокоже (образа) гелом који садржи глукозу или медом.
Најуспешнији терапијски поступак свакако је интравенско ординирање 50% глукозе 25 – 50 мл, јер може подићи ниво глукозе од 1 до 12,5 ммол/л за свега 5 минута.
Као мерa предострожности пацијентима се саветује да уз себе увек имају таблете декстрозе, избегавање алкохола, едукација у вези са исхраном и физичком активности, препознавање симптома, чешћа контрола гликемије, обазривост при избору професије, реулисања војне обавезе, добијања возачке дозволе. Посебна пажња неопходна је у трудноћи због тератогених ефеката хипогликемије.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевћ , Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор: Интерна медицина, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет