ХИПОТИРЕОИДИЗАМ

Дефинише се као недовољна количина биолошки активних хормона на ткивном нивоу или неспособност ткива да користи тироидне хормоне.

Дели се на:

-примарни хипотиреоидизам због инсуфицијенције тиреоидне жлезде,

-централни хипотиреоидизам због инсуфицијенције хипофизе и хипоталамуса,

-периферни хипотиреоидизам због резистенције ткива на тиреоидне хормоне (Reffetoffljev синдром).

Статистички подаци показују да се хипотиреоидизам у одређеном облику налази код око 3% популације, а недостатак јода у исхрани је главни разлог за његову појаву. Нешто чешће се хипотиреоидизам јавља код припадника беле расе. Особе женског пола су око 5 пута чешће погођене овим стањем него особе мушког пола.

Примарни хипотиреоидизам је најчешћи и настаје као последица аутоимуног тиреоидитиса (Хашимото тиреоидитис) , после аблације жлезде (радиојодидом или хируршки- субтотална и тотална тиреоидектомија), у спорадичној или ендемској струми (недостатак јода у храни), у неаутоимуном тиреоидитису, у атиреози – поремећај у раној органогенези. Налаз блокирајућих тиреорецепторских антитела потврђује аутоимуну природу.

Клиничка слика

Симптоми и знаци смањене функције штитасте жлезде се развијају постепено и карактерише их хипометаболичко стање. Основни симптоми су неподношење хладноће, бледа, сува и перутава кожа, промуклост, парестезије и болни грчеви у мишићима, повећање телесне тежине, опстипација ( затвор), смањено знојење. При прегледу се констатују успорени покрети, груба кожа и коса, хладна кожа, пастозно лице са бледо-жућкастом нијансом коже због хиперкаротинемије, отоци, брадикардија (успорен рад срца). Капци су отечени и спуштени због ослављеног адренергичког тонуса. У поодмаклом стадијуму хипотиреозе, микседему у кожи и другим ткивима нагомилавају се депозити мукопротеина. Може се јавити и перикардни излив (присуство течности у срчаној кеси).

Лабораторијски налази:

У крвној слици: анемија, сидеропенијска или макроцитна, пернициозна анемија код аутоимуног тиреоидитиса. Хиперхолестеролемија, висок ЦК, низак На. Снижен Т4, висок ТСХ! Титар ТПО и Тг антитела је повишен ако је узрок хипотиреоидизма хронични тиреоидитис. Фиксација радиојодида је снижена.

Диференцијална дијагноза: Хронична бубрежна инсуфицијенција, нефротски синдром, тешке анемије.

Терапија: Препарати Тироксина у дози 1.7мг/кг ТТ. Потребна је посебна пажња приликом постојања хипотиреоидизма током трудноће (пријављени су спонтани побачаји, интраутерина смрт плода, срчане мане, прееклампсија и еклампсија, успорен когнитивни развој детета...), па је потребно прилагођавања дозе левотироксина у смислу његовог повећавања. Код великих струма које компримују околне структуре, потребно је оперативно лечење.

Текст на основу извора уредила др Јелена Косановић.

Извори:

проф. др Драгољуб Манојловић;

Интерна медицина II, четврто издање 2006.г.

Завод за уџбенике Београд; 1190-1193стр.