1 2 3 4 5

Вести



ХИПОГЛИКЕМИЈСКА КОМА - КАКО ЈЕ ПРЕПОЗНАТИ?

Низак ниво глукозе (шећера) у крви може проузроковати хипогликемијску кому.

Разни фактори могу изазвати ово стање:

-интензиван напор, вежбање уз недовољан унос хране

-прекомерна конзумација алкохола, а премала конзумација хране

-неадекватан унос хране и инсулима

Симптоми су: дрхтавица, умор, знојење, нагло повећање апетита, збуњеност, болови и грчеви у пределу абдомена (стомака), вртоглавица, несвестица, неразговетан говор.

Искуства других људи, који су доживели, због своје болести (дијабетеса) хипогликемијску кому су врло корисна, како би свако могао да препозна слично стање и благовремено реагује да се овакво стање спречи или бар ублажи.

„Своју прву хипогликемијску кому доживео сам са својих 15 или 16 година. Сећам се да сам тада био на класичним хуманим инсулинима, које сам примао два пута дневно – ујутру и увече. Разлог због ког је дошло до ове хипогликемије, а затим и хипогликемијске коме ни данас не знам. Могуће да је доза коју сам тог дана дао била превелика, да ми је вечерњи оброк био слаб, да сам тог дана био физички активнији или да су ћелије организма једноставно почеле много боље да апсорбују гликемију.

Сећам се да је то била субота и са другарима сам изашао у дискотеку. Хипогликемију сам доживео око 23 часа и она је била толико интензивна и притајена да је уопште нисам препознао. Шта више, док смо били у дискотеци у једном тренутку сам изгубио тло под ногама, али будући да су сви око мене пили, другари су мислили да ме је управо алкохол нешто брже ухватио. Да ствар буде гора, мој начин изражавања је у том моменту у потпуности био сличан начину на који причају особе у припитом стању. Међутим, ја те вечери нисам попио баш ништа, већ је за моје понашање у потпуности била задужена хипогликемија. Из дискотеке сам ка својој кући кренуо сам. Чим сам стигао легао сам у кревет и заспао. Следеће чега се сећам је било буђење у Хитној помоћи, прикључен на боцу инфузије. Ту ноћ сам преспавао у болници и већ сутра дан сам изашао, као да се неколико сати пре тога није ништа десило. Оно што ме и данас фасцинира је то колико је хипогликемија у којој сам се нашао била упорна. Реално, она је те вечери код неме трајала више сати. То значи да моја јетра из неког разлога није успела да ослободи довољно угљених хидрата како би мој низак ниво шећера у крви вратила у нормалу и ја сам се нашао у проблему. Ипак, ову хипогликемију и хипогликемијску кому сматрам својим драгоценим искуством. Догодила ми се на почетку пубертета и због ње сам постао много свеснији свог здравственог стања. Након, ове хипогликемијске коме, имао сам још две у наредних пет година, али оне су била много лакше. Велика срећа је била у томе што сам код сваке од ове три хипогликемијске коме спавао у соби са другим особама, односно са сестром и оцем, који су на време приметили моје необичне трзаје у сну. Када сам са хуманих инсулина прешао на аналогне, више никада нисам имао проблема са хипогликемијским комама. Шта више, данас ме под Апидром и Лантусом хипогликемије буде из сна, што је одлична ствар код савремених аналога“.

Ово је искуство младића које нам помаже да препознамо здравствени проблем и на време реагујемо у оваквој ситуацији.

Уколико сте у присуству особе која је изгубила свест,а знате да је дијабетичар, поступићете тако што ћете особу ставити у бочни кома положај, одмах позвати Хитну помоћ (194) и нагласити да је особа дијабетичар.

Текст уредила Марија Вукотић-Крунић, медицинска сестра-техничар

Извор:

www.zivotsadijabetesom.rs и www.centarzdravlja.hr