ХИПЕРТИРЕОИДИЗАМ

Хипертиреоидизам представља клиничке последице вишка тиреоидних хормона пореклом из тиреоидног ткива, док ентитет Тиреотоксикоза означава клиничке ефекте вишка тиреоидних хормона без обзира на извор (могућ и јатрогени узрок).

Клиничка слика обухвата све симптоме хиперметаболичког стања: Кожа је топла и влажна, дланови су често црвени (Erythema palmare). Подручја депигментације (Vitiligo) или појачане пигментације одлика су Грејвсовог хипертиреоидизма. Болесници су раздражљиви, хиперактивни, жале се на неподношење топлоте. Јавља се фини тремор руку. Апетит је обично повећан,али праћен губитком телесне тежине. Присутна је несаница уз слабост и заморљивост. Чести су проливи. Код жена се јавља поремећај менструалног циклуса, а код мушкараца гинекомастија. Очни знаци су карактеристични за све облике тиреотоксикозе: изразит сјај очију и укочен поглед због ретракције капака која се јавља због симпатичке активности. Егзофталмус (протрузија очних јабучица) и поремећај функције екстраокуларних мишића су специфичне одлике Gravesove болести уз дифузну струму, док су нодуси – чворови у штитастиј жлезди одлика мултинодозне струме. Појединачни нодус и тиреотоксикоза чешћи су у старијих особа где једини клинички знак може бити поремећај срчаног ритма.

ДИФУЗНА ТОКСИЧНА СТРУМА – Mb. Graves

Хипертиреоидизам Gravesovog типа је чешћи у жена (однос жена и мушкараца 8:1) уз општу учлесталост у женској популацији од 2%. Одликује се појавом струме, хипертиреоидизмом и орбитопатијом. Запажено је да је болест наследна и да код других чланова породице може постојати други типтироидне аутоимуне болести – Hashimoto tireoiditis. У истог болесника болест може бити удружена са другим аутоимуним болестима као што су: Myasthenia gravis, SLЕ, Sjogrenov sy, инсулин зависни ДМ, Адисонова болест...

Клиничка слика: Симптоми и знаци се могу поделити у 3 велике групе:

1.Адренергичка стимулација:

-Тахикардија, палпитације

-Узнемиреност

-Изразито знојење

-Нетолеранција топлоте

-Раздражљивост

-Тремор, висок притисак

2.Ефекти хипертироксинемије:

-Појачан апетит, пораст базалног метаболизма

-Миопатије, неуропатије

-Промена квалитета и опадање косе

-Аритмије, увећање срца

3.Имунолошке особености:

-Струма

-Орбитопатија (егзофталмус)

-Спленомегалија

-Витилиго

-Инфитративна дермопатија (претибијални микседем)

Дијагноза: Висок ниво Т3 и Т4 у крви уз низак ТСХ. У 80% болесника налазе се аутоантитела усмерена према тиреоидној пероксидази (Анти ТПО Ат) и тиреоглобулинска Ат. сцинтиграфија и фиксација радиојодида.

Диференцијална дијагноза: Анксиозна стања, феохромоцитом, неуровегетативна дистонија, карцином, цироза јетре, хипепаратиреоидизам, тумори орбите.

Лечење: Може бити медикаментно- Пропилтиоурацил (ПТУ) 100-200мг 3 пута дневно, Метимазол 35-40мг дневно, јод; аблативно лечење подразумева хируршко уклањање жлезде и терапијска доза радиојодида. Компликације током терапије ПТУ су мука, губитак укуса, промене на кожи,свраб, агранулоцитоза. Лечење се спроводи 18 до 24 месеца. Обавезна је употреба бета блокатора. Јод се користи у третману тиреотоксичне кризе и за припрему болесника за операцију.

Текст на основу извора уредила др Јелена Косановић.

Извори:

проф. др Драгољуб Манојловић;

Интерна медицина II, четврто издање 2006.г.

Завод за уџбенике Београд; 1184-1190стр.