1 2 3 4 5

Вести



ХИПЕРТЕНЗИВНИ СИНДРОМ У ТРУДНОЋИ

Хипертензија, прееклампсија и еклампсија у трудноћи је синдром који витално угрожава мајку и плод, са непредвидивим почетком, неизлечив, изузев завршавањем трудноће. Инциденца хипертензивног синдрома је код 6 – 10 % трудница. Према Светској здравственој организацији, дефиниција хипертензивног синдрома у трудноћи заснива се на апсолутним вредностима крвног притиска (ТА) и/или његовом порасту у односу на вредности измерене у првом триместру или пре трудноће. Као дијагностички критеријум узимају се вредности ТА ≥ 140/90 милиметара живиног стуба и/или пораст систолног притиска за 25 милиметара живиног стуба или дијастолног притиска за 15 милиметара живиног стуба.

Америчко удружење гинеколога и обстетричара класификовало је хипертензију на:

-Хроничну хипертензију

-Прееклампсију – еклампсију

-Хроничну хипертензију са суперпонираном прееклампсијом

-Гестацијску хипертензију

Сигурна дијагноза прееклампсије је:

-ТА ≥ 160/110 mmHg,

-Протеинурија ≥ 2g/24h или 2+ на траци за преглед урина,

-Креатинин у урину > 12mg/l

-Број тромбоцита < 100 000 mm³

-Повишена лактат дехидрогеназа

-Сталне главобоље или поремећај вида, стални бол у епигастријуму.

Еклампсије су тонично – клонични грчеви који се не могу приписати некој другој познатој болести, која је комбинована са најмање два од горе наведених критеријума.

Хипертензија у трудноћи може бити узрок и следећим патолошким стањима :абрупција плаценте и интраутерина крварења, дисеминована васкуларна коагулација, дисфункција јетре, акултна бубрежна инсуфицијенција, хиповолемија, токсични ефекти лекова и инхалација гастричног садржаја збох дубоке седације. Хипертензија, прееклампсија и еклампсија може бити узрок: акутне хипоксије плода због абрупције постељице, хроничне хипоксије плода, поремећаја респираторне нутритивне функције постељице, интраутериног застоја раста плода, дисматуритета, церебралне патологије, прематуритета.

Ризици за развој хипертензије, прееклампсије и еклампсије у трудноћи су : нулипаритет, хипертензија, прееклампсија и еклампсија у породици, хипертензија у претходној трудноћи, године старости, васкуларна, имуна обољења бубрега, дијабетес мелитус, вишеплодна трудноћа, полихидроамнион, неимуни и алоимуни хидрос фетуса, триплоидије, тризомије, гроздаста мола.

Превенција хипертензије у трудноћи заснива се на корекцији претпостављених патофизиолошких механизама укључених у настанак и даљи ток болести. Нутрициона суплементација (високопротеинска дијета, суплементација К, Mg, Zn, Ω-3 масним киселинама) и медикаменти (антихипертензиви, диуретици, ацетилсалицилна киселина, хепарин, витамини С и Е) су најчешће коришћене методе хипертензивне болести у трудноћи.

Рана детекција хипертензивне трудноће подразумева: мерење ТА, телесне тежине, евиденцију едема и преглед урина на протеине.

Третман хипертензије у трудноћи:

Циљ лечења у претерминским трудноћама је продужење трудноће и редукција перинаталног морбидитета и морталитета, а да се при том избегне свака опасност за здравље и живот мајке. Мониторинг стања мајке подразумева конторлу ТА, телесне тежине, евиденцију едема, протеинурије, евалуацију хематолошког и коагулационог статуса, проверу функције бубрега и јетре, неуролошки преглед и преглед очног дна. Мониторинг фетуса подразуева надзор феталног раста и оксигенације фетуса, ултразвучно праћење изгледа постељице и количине плодове воде. Стандардни приступ у третману прееклампсије ̸ еклампсије подразумева:антиконвулзивну терапију, антихипертензивну терапију и надокнаду течности, а у зависности од стања подразумева и терапију олигурије, DIC-а, едема плућа и побољшања функције јетре.

Порођај труднице са хипертензијом:

У случају тешке прееклампсије ̸еклампсије једино треба уважити: да ли је за мајку сигурно продужити трудноћу за 24 – 48 сати ради сазревања плућа фетуса и да ли одлагање порођаја за више од 48 сати може бити јако ризично за мајку и плод. Царски рез треба урадити ако постоје праве акушерске индикације. Ако је плод вијабилан уз стални мониторинг, вагинални порођај је метода избора, а ако се јаве већа одступања, индикован је порођај царским резом.

Постпартални третман хипертензије у трудноћи:

Порођајем се не губе одмах патолошке промене које су настале у прееклампсији и неопходно је продужити даљи надзор и терапијски третман након порођаја. Око 30% конвулзија јавља се у постпарталном периоду, најчешће у првих 48 сати. Надзор подразумева контролу крвног притиска и парцијалног притиска кисеоника, евалуацију функције бубрега, јетре и нервног система, што подразумева и хематолошке и биохемијске анализе. Антиконвулзивна и антихипертензивна терапија се укида 24 сата након порођаја. Контрола ТА и протеинурије предлаже се и током пуерперијума, а у том периоду је обавезан и један неуролошки преглед. Жене које су нормотензивне 12 недеља након порођаја захтевају контролу крвног притиска најмање једном годишње.

Др Марија Маричић