1 2 3 4 5

Вести



14. мај – Светски дан борбе против хипертензије

Повишен крвни притисак (хипертензија) је један од најчешћих здравствених проблема данашњице и велики фактор ризика за појаву највећег броја болести срца, крвних судова и шлога. Управо због тога, Светски дан борбе против хипертензије има за циљ да низом манифестација пробуди свест код грађана о значају редовног мерења крвног притиска, како би се хипертензија правовремено дијагностиковала и лечила.

Истраживања показују да хипертензија као последица свакодневног стреса највише угрожава радно способно становништво, мада у последње време постаје све већи проблем и код млађе популације. Велики утицај на ово оболење осим стреса имају и неправилан и нездрав начин исхране, гојазност, смањена физичка активност и др.

Нормална вредност артеријског крвног притиска је 120/80 милиметара живиног стуба. Артеријска хипертензија је по дефиницији Светске здравствене организације стање у коме је систолни (горњи) притисак повишен преко 140 милиметара живиног стуба, а дијастолни (доњи) преко 90 милиметара живиног стуба. Ова дефиниција се односи на све особе које су старије од 18 година. Може се јавити као изолована систолна или дијастолна хипертензија, а најчешће су повишена оба притиска.

Дијагноза хипертензије се поставља релативно лако. Веома је важно мерење крвног притиска у кућним условима јер је доказано да пацијенти имају виши крвни притисак код лекара него код куће.

Симптоми: потиљачна, темена или чеона главобоља, светлуцање пред очима, зујање у ушима, вртоглавица, нестабилност при ходу, осећај притиска у средогруђу, али најчешће нема симптоме због чега је и добила назив „тихи убица“.

Лечење: нефармаколошко, односно превентивним мерама и фармаколошким, употребом лекова.

Неадекватно лечење хипертензије: 54% случајева изазива шлог, 47% исхемијску болест срца, у 42% поремећај срчаног ритма, више од 20 % стигне до дијализе бубрега управо због повишеног крвног притиска а чак 50% до инвалидности.

Начин живота и навике утичу на висину крвног притиска, тако да је могуће спречити повишени притисак као што је могуће провоцирати настанак. Важно је што пре открити обољење, и тиме спречити или успорити настанак компликација. Повишени крвни притисак треба правилним лечењем довести до нормалних вредности, и то одржавати. Од немедикаментозних мера најважније је да се коригује телесна тежина адекватном дијетом и да се смањи унос соли испод 3 г на дан. У лечењу хипертнзије користи се и више различитих група лекова: антагонисти калцијума, бета блокатори, АЦЕ инхибитори, диуретици. Успешно лечење подразумева пуну сарадњу особе, која ће у корист лечења примењивати одређени режим живота и искључити познате ризике.

Текст на основу извора уредила Тијана Стојшић, медицинска сестра

Извори:

http://www.apotekavrbas.co.rs/svetski_dan_borbe_protiv_hipertenzije.html

http://www.ufvojvodine.org/uncategorized/14-maj-svetski-dan-borbe-protiv-hipertenzije

http://domzdravljamg.com/?p=526