Артеријска хипертензија (повишен крвни притисак)

Артеријска хипертензија (повишен крвни притисак) је, по дефиницији Светске здравствене организације, стање у коме је систолни (горњи) притисак повишен преко 140 ммХг, а дијастолни (доњи) преко 90ммХг. Ова дефиниција се односи на све особе које су старије од 18 година. Може се јавити као изолована систолна или дијастолна хипертензија а најчешће су повишена оба притиска.

Колико често се јавља?
Артеријска хипертензија се једна од најчешћих болести данашњице. Сматра се да једна трећина одрасле популације има притисак који би се морао лечити, а овај проценат се мења по регијама у зависности од начина исхране, физичке активности и животне доби.
Вероватно да нема особе која бар једном није имала проблем са повишеним притиском, а додатни проблем у лечењу хипертензије представља податак да се терапија узима нередовно и честоу недовољним дозама.

Узрок настанка
Хипертензија се најчешће јавља као идиопатска, што значи да се не зна разлог њеног појављивања. У малом проценту (3-5 одсто) хипертензија је последица болести других органа и система. На крвни притисак утичу многи фактори како у организму, тако и ван њега.
Крвни притисак повећавају прекомерна употреба соли и течности, гојазност, претерани унос алкохола и кафе, пушење, физичка неактивност.

Симптоми
Повишен крвни притисак је врло често болест која протиче са врло мало симптома, или се они чак и одсутни.
Пацијенти са повишеним крвним притиском могу имати врло разнолике симптоме, зависно од тога да ли је још неки систем органа нападнут и оштећен дугогодишњом хипретензијом. Органи који највише трпе и страдају у хипертензији су: срце, очи, бубрези и крвни судови.

Не треба сметнути са ума да је хипертензија врло важан фактор кардиоваскуларног ризика и да болесници који имају хипертензију оболевају од коронарне болести десетак година раније од својих вршњака који је немају.
Симптоми које најчешће имају болесници са повишеним крвним притиском су:
главобоље (нарочито у потиљачном пределу),
- несвестица
- зујање у ушима
- нестабилност при ходу
- бол
- недостатак ваздуха
- осећај убрзаног или неправилног рада срца

Лако постављање дијагнозе
Веома је важно мерење крвног притиска у кућним условима јер је доказано да пацијенти имају већи притисак код лекара него у кући. Притисак треба мерити по могућству у истом положају, на истој руци и истим апаратом. Болесницима са хипертензијом треба урадити лабораторијске анализе (да се утврди присуство оштећења бубрега), преглед очног дна, ЕКГ, а по потреби и рендгенски снимак плућа и срца и ултразвучни преглед срца. Такође, пацијент треба да буде прегледан од стране кардиолога који ће предложити план испитивања и терапију.

Лечење хипертензије се врши двојако.
Прва мера је спровођење хигијенско-дијететског режима, што подразумева смањење уноса соли и течности, смањење тежине, повећање физичке активности, смањен унос кафе и алкохола.
Од немедикаментних мера, најважније је да се коригује телесна тежина адекватном дијетом и да се смањи унос соли испод 3 г на дан. Код свих болесника са хипертензијом је важно да се мери тензија и у стојећем ставу ради утврђивања постојања ортостатске хипотензије, јер то утиче на избор антихипертезива и може значити постојање вегетативне неуропатије.

У лечењу хипертензије користи се и више различитих група лекова: антагонисти калцијума (Nifelat, Norvasc, Cortiszem R)), бета блокатори (Prinorm, Presolol, Inderal), АЦЕ инхибитори (Zorcaptil, Enalapril, Monopril, Hemokvin), диуретици (Lasix, Hemopres, Lometazid), АТ1 блокатори (Diovan, Lorista), блокатори алфа и бета рецептора...

Лек за лечење хипертензије сме препоручити и преписати само лекар.

Извор: https://www.stetoskop.info/bolesti-srca-i-krvnih-sudova-kardiologija/arterijska-hipertenzija-povisen-krvni-pritisak