ХИПЕРТЕНЗИЈА

Хипертензија је медицински термин који означава повишени крвни притисак. Хипертензија представља повећање било систолног, било дијастолног крвног притиска изнад нормалних вредности.

Уколико је крвни притисак виши од 140/90 ммХг, говоримо о хипертензији.

Етиологија:

Постоји више различитих фактора ризика који повећавају могућност за развој високог крвног притиска, а тиме и кардиоваскуларних болести. Већину ових фактора можемо сами контролисати, док на неке факторе не можемо утицати.

Фактори ризика за развој високог крвног притиска на које можемо утицати јесу превелика телесна тежина, повећан унос соли, превелики унос алкохола, физичка неактивност, изложеност стресним утицајима.

Фактори ризика за развој високог крвог притиска на које не можемо утицати јесу наследни фактори, старост (крвни притисак се повећава после 45 година живота) и пол (мушкарци су под већим ризиком него жене).

Код преко 90% пацијената узрок повишеног крвног притиска није познат. У ређим случајевима, узрок хипертензије представљају органске болести, на пример обољења ендокриних жлезда (штитаста и надбубрежна жлезда), бубрежне болести и сужења бубрежних артерија или примена оралних контрацептивних средстава. Тада говотимо о секундарној хипертензији. Код ових стања крвни притисак се нормализује након уклањања основног узрока који је довео до повишења крвног притиска.

Дијагноза:

Једном измерено повишење крвног притиска не значи да особа има хипертензију, јер крвни притисак може варирати у зависности од доба дана када се крвни притисак мери. Важно је знати да крвни притисак може током дана варирати, као и да се може разликовати од дана до дана. Уопштено гледано, вишеструко поновљена мерења (обично три или више) током периода од недељу дана неопходна су да би се поставила дијагноза и започела терапија.

Лечење:

Циљ лечења јесте снижавање крвног притиска на вредности мање од 140/90ммХг како би се спречиле кардиоваскуларне болести и смањила стопа смртности. На радикалнијем снижавању инсистира се код болесника са шећерном болешћу – код њих је потребно смањити вредности крвног притиска испод 130/80ммХг.

Данас постоји неколико основних група лекова: диуретици, бета блокатори, блокатори калцијумских канала, АЦЕ инхибитори и други.

Компликације:

Хипертензија је, појединачно гледано, најзначајни чинилац настанка можданог удара и инфаркта срца. Повишен крвни притисак доводи до задебљања крвних судова и смањења допремања крви свим органима, са посебно израженим штетним деловањем на срце, мозак, бубреге и очи. Веома често хипертензија не даје симптоме, због чега већина особа није ни свесна своје болести, те су понекад прве манифестације болести управо мождани удар или инфракт срца. Зато се хипертензија данас назива и „тихим убицом“.

Нелечена хипертензија вишеструко повећава ризик од развоја можданог удара, срчаног попуштања, срчаног инфаркта, оштећења бубрежне функције и последичне потребе за трансплантацијом бубрега и хемодијализом.

Добра вест је да се хипертензија, за разлику од многих других болести, може лечити и контролисати.

Како можемо спречити или смањити ризик од повишеног крвног притиска?

Ако водимо „здрав живот“, можемо смањити ризик од настанка артеријске хипертензије, а тиме и ризик од болести срца и крвних судова. Променом начина живота можемо снизити крвни притисак и допринети успешнијем лечењу лековима.

Текст на основу извора уредио др Милан Вемић, клинички лекар на хемодијализи

Извор:

Интерна медицина, пето издање, проф.др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009.године

www.krka.rs