Супуративни хидраденитис

(гнојно запаљење знојних жлезда)

Супуративни хидраденитис је гнојна инфекција знојних жлезда најчешће под пазухом, у перопанама, на бутинама или испод дојки. Обично почиње после пубертета и врло често зна да се више пута понавља.

Код жена најчешће захвата пазушне јаме, а код мушкараца перианални предео. Тачан узрок настанка није познат, али се сматра да има везе са поремећајем рада хормона, наслеђем и имунолошким проблемима. Пушење, повећана тежина и метаболички синдром такође имају улогу у развоју инфекције. Прво долази до зачепљења изводних канала знојних жлезда што може бити последица локалне трауме, урасле длаке, повећаног знојења, услед чега је отежано отицање зноја, што представља идеалну средину за развој стрептококне и стафилококне инфекције. Ове бактерије које се иначе у мањем броју могу наћи на површини коже, продиру дубље у кожу и захватају знојне жлезде доводећи до њиховог запаљења, отицања и појаве симптома инфекције.

Особе са супуративним хидраденитисом прво примете меке, црвене избочине које могу да прерасту у гнојне колекције(апсцесе). Захваћена површина је болна, топла , често тврда на додир и са ње може да цури жута течност непријатног мириса. Бол који се шири у околину понекад ограничава покрете руке, ноге, у зависности које подручје је захваћено. Инфекција некада нарушава лимфну дренажу, па за последицу има отицање руке, ноге или гениталија. У почетку су то локални симптоми, али ако се инфекција не лечи, она напредује и захвата већу површину околне коже и доводи до целулитиса, а понекад и до лошег општег стања. Када се болест јави и санира, често се дешава да се инфекција понови и да свака наредна буде још јача, па долази до развоја апсцеса, фистула и дубоких ожиљака.

Постављање дијагнозе је лако, обично само на основу симптома и клиничке слике дерматолог зна о чему се ради, па други тестови нису потребни. Блажи облици хидраденитиса могу проћи локалним третманом у виду топлих облога, одржавањем добре хигијене антибактеријским сапунима, антисептицима, ношењем памучне шире одеће и мазањем антибиотиским кремама са гентамицином или клиндамицином. Код тежих облика потребна је и системска терапија у виду антибиотика који се узимају орално у току више недеља. У понављаним тешким случајевима неопходна је и хируршка интервенција са широким и пажљивим одстрањењем свих синусних канала и џепова.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенеролошког одсека Опште болнице Панчево

Извори:

„Дерматовенерологија са пропедевтиком“, проф. др Лалевић-Васић, проф.др Меденица, проф. др Николић

www.mayoclinic.org