1 2 3 4 5

Вести



Крварење и хемостаза

Крварење је излазак крви из повређеног или оболелог крвног суда.

Постоји више подела крварења.

ПОДЕЛА ПРЕМА ВРСТИ КРВАРЕЊА

АРТЕРИЈСКО: истицање светло црвене крви у млазу, синхроно са срчаним радом. Независно од положаја крвног суда у односу на срце.

ВЕНСКО: истицање тамно црвене крви равномерно, брзина истицања зависи од положаја крвног суда у односу на срце.

КАПИЛАРНО: тачкасто крварење, у виду ситних капљица крви које настају на повређеној површини богатој капиларима.

ПОДЕЛА ПРЕМА УЗРОКУ

ТРАУМАТСКО КРВАРЕЊЕ: настало након повреде, у ово крварење се убраја и оперативно крварење настало јатрогеном повредом.

СПОНТАНО КРВАРЕЊЕ: настаје без видљиве трауме, услед обољења крвног суда(анеуризме, инфекције) или због обољења крви(поремећаји коагулације).

ПОДЕЛА ПРЕМА ВРЕМЕНУ:

ПРИМАРНО: настаје непосредно након повреде, када нема сила у околини крвног суда које врше притисак и могу спречити крварење.

СЕКУНДАРНО: настаје након одређеног времена, услед фактора околине(ткива) која својим притиском на крвни суд спречавају крварење.

ПОДЕЛА ПРЕМА МЕСТУ:

СПОЉАШЊЕ: Крварење где крв доспева у скопољашњу средину. Нека од значајних сполашњих крварења: повраћање крви, мелена (црна катрансата столица), присуство светло црвене крвиу столици, обилно искашљавање крви, присуство крви у мокраћи, обилно, обилно дуготрајно и ненормално крварење из материце, крварење из ува.

УНУТРАШЊЕ: Крварење где крв остаје унутар тела, недоспевајући у спољашњу средину. Настаје у анатомским шупљинама, шупљинама органа и патолошким шупљинама. Нека од тих крварења су: у трбушној дупљи, у грудној дупљи, у срчаној кеси, у можданим коморама.

Хемостаза

Хемостаза представља прекид крварења, заустављање истицања крви. Крварење се може зауставити привремено или дефинитивно.

Природна хемостаза се одвија у три етапе:

1.вазоконстрикција (сужење крвног суда као реакција на повреду),

2. агрегација тромбоцита (на оштећеном зиду крвног суда, услед излагања субендотелном колагену накупљају се тромбоцити),

3. активација фактора коагулације (накупљени тромбоцити доводе до активације фактора коагулације што доводи до формирања тромба).

ПРИВРЕМЕНА ХЕМОСТАЗА

Циљ ове хемостазе је да спречи губитак веће количине крви до дефинитивног збрињавања крварења.

1. Дигитална компресија: притисак прстима на артерију која доводи крв ка месту крварења. Обично је реч о магистралним артеријама. То је прва мера хемостазе док се не обезбеде средства за стабилнију хемостазу.

2. Компресиони завој: газа или завој који се постављају директно на рану и јако притисну место кварења. Најчешћа метода хемостазе која може да заустави већину крварења.

3. Есмархова повеска: трака, манжетна која се поставља на екстремитет изнад повреде и јако се стеже све до престанка крварења. Потребно је да се стезање надвлада систолни притисак у доводној артерији. Користи се као последња мера хемостазе зато што доводи до исхемије екстремитета. Безбедно се може поставити на месту ампутације дела тела.

4. Тампонада ране: испуњавање дубоке ране смотуљцима Тканине (газе, завоја) на тај начин да тканина изврши притсак на зидове ране. Врши се код будоких рана код којих друге методе хемостазе нису изводљиве (нпр. абдоминалне повреде).

5. Хемостаза помоћу инструмента (пеан): уколико је повређени крвни суд видљив голим оком можемо га клемовати помоћу инструмента. Није дозвољено постављање инструмента ''на слепо'' због повреде нерава и других крвних судова.

ДЕФИНИТИВНА ХЕМОСТАЗА

Циљ ове хемостаза је да дефинитивно (терапијски) збрине тј. заустави крварење.

1. Лигатура (подвезивање): постављање хируршког конца око крвног суда и везивање. Изводи се на мањим крвним судовима, након чијег зашивања неће доћи до исхемије ткива.

2. Сутура (зашивање): спајења прекинутих крвних судова хирушким техникама шивења. Изводи се код повреда великих(магистралних) крвних судова, да би се успоставила нормална циркулација.

3. Електрокоагулација (термокоагулација): ''спаљивање'' ткива помоћу инструмената кроз који пролази електрична струјакаутеризација. Топлота која се ствара приликом контакта врха инструмената са ткивом доводи до коагулације крви у крвним судовима.

4. Медикаментна хемостаза: примена медикамената који локално доводе до престанка или смањења крварења (адреналин, протамин сулфат).

5. Биолошка хемостаза: препарати биолошког порела који доводе до коагулације крви(тромбин, фибриноген, фибрин, фактори коагулације). Ови препарати се могу користити системски или локално у виду пене, гелова, сунђера.

ТЕСТОВИ КОАГУЛАЦИЈЕ

Тестова коагуације има више. Неки од њих су: парцијално тромбопластинско време(ПТТ), протромбинско време(ПТ) и тромбинско време(ТТ).

Згрушавање крви или коагулација је процес стварања крвног угрушка (коагулума), којим се зауставља крварење из крвног суда. Згрушавање крви је један од процеса хемостазе. Хемостаза представља сложен физиолошки процес неопходан за нормално функционисање организма. Важност овог процеса огледа се у чињеници да је адекватна циркулација крви предуслов за одржавање сталних услова око ћелија ткива и омогућавање нормалних физиолошких процеса у њима. Течно стање крви неопходно је за нормалан проток крви и кроз најситније капиларе што омогућава адекватну прокрвљеност и у складу са тим нормалну физиолошку функцију органа и ткива. Крв се у течном стању одржава захваљујући интеракцијама између крвних судова, тромбоцита, фактора коагулације и фибринолизе и њихових инхибитора, а ове интерреакције су са друге стране предуслов адекватног заустављања крварења након повреде крвног суда.

Текст уредила вмс Јелена Гуцијан

Извор:

Литература: Др. Марјан С. Бошковић, Анатомија човека, Београд – Загреб, 1977год. Душан М. Митровић, Основи физиологије човека, Београд, 2003. Зоран Комљеновић, Хирургија са негом, Београд 2010. Драговић-Тодоровић М., Ургентна и ратна хирургија, ''Веларта'', Београд, 2003.