1 2 3 4 5

Вести



Мождани удар

Мождану удар означава нагло настали неуролошки поремећај који траје дуже од 60 минута и осим васкуларних се не може открити други разлог насталог поремећаја. По проценту смртности мождани удар се налази на трећем месту, одмах после болести срца и свих форми карцинома.

Знаци можданог удара

Мождани удар може да настане нагло или постепено. Међутим, све врсте можданог удара захтевају хитну медицинску интервенцију, а у циљу очувања свих функција и спречавања појаве инвалидности.

Најчешћи симптоми који се често могу и превидети од околине су:

-Слабост моторних функција или трњење једне половине лица или тела.

-Изненадна појава вртоглавице, са немогућношћу ходања, праћена мучнином и повраћањем.

-Нагло настала главобоља која може бити праћена појавом слабости појединих делова тела, повраћањем или изменом стања свести.

-Отежано изговарање појединих речи, немогућност говора или неразумевање туђег говора.

-Поремећај вида: појава дуплих слика, потпуни губитак вида на једном или оба ока, сужење видног поља.

Узрок можданог удара:

Мождани удар може настати услед запушења (исхемијски мождани удар) или пуцања крвног суда (хеморагијски мождани удар). Неки људи могу доживети само привремено прекид дотока крви у мозак (транзиторни исхемијски напад или ТИА) који не изазива трајно оштећење.

Хеморагијски мождани удар - настаје услед руптуре (пуцања) крвног суда или васкуларне малформације са изливом крви у паренхим мозга (интрацеребралне хеморагије) или у субарахноидални простор (субарахноидалне хеморагије).

Исхемијски мождани удар - настаје услед недовољног прилива или потпуног прекида дотока крви у одређени регион мозга, што за последицу има развој инфаркта мозга. Он чини 75-85% свих можданих удара.

Транзиторни исхемијски атак (ТИА) је краткотрајна епизода неуролошке дисфункције узрокована фокалном исхемијом мозга са клиничким симптомима који типично трају краће од 60 минута, повлаче се у потпуности. У питању је функционални поремећај, без морфолошких промена.

Фактори ризика су: хипертензија, хиперлипидемија, дијабетес, гојазност, физичка неактивност, употреба алкохола, цигарета, дрога (кокаин и метамфетамини), кардиоваскуларне болести (укључујући срчану инсуфицијенцију, срчане мане, инфаркт срца или аритмије), породично оптерећење, старост (особе старије од 55 година имају већи ризик од можданог удара), пол (мушкарци имају већи ризик од можданог удара него жене), хормони (употреба контрацептивних пилула или хормонске терапије који укључују естроген).

Дијагностика

Дијагностика се заснива на анамнестичким подацима, објективном (соматском и неуролошком) прегледу, лабораторијским прегледима, ЦТ и НМР мозга као и снимањем појединих крвних судова (ултразвуком или контрасним средствима).

Лечење

Лечење можданог удара зависи од тога да ли је у питању исхемијски мождани удар (који блокира артерију) или хеморагијски мождани удар (који укључује крварење у мозгу).

Исхемијски мождани удар: брзо поновно успостављање протока крви кроз мозак. Хитно лечење лековима. Терапија мора почети у року од 4,5 сата. Брзи третман не само да повећава шансе за преживљавање, већ може смањити компликације. Интравенска инјекција ткивног активатора плазминогена (тПА) такође названа алтеплаза, сматра се стандардним третманом за исхемијски мождани удар. Инјекција тПА се обично даје кроз вену у руци. Овај снажан лек је идеално дати у року од три сата од настанка тегоба. У неким случајевима, тПА се може дати до 4,5 сата након почетка симптома можданог удара. Овај лек враћа проток крви разграђујући крвни угрушак који узрокује мождани удар. Хитне ендоваскуларне процедуре. Изводе се директно унутар блокираног крвног суда. Убацивање дуге, танке цеви (катетера) кроз артерију све до мозга како би тПА испоручили директно у подручје где се јавља мождани удар. То се назива интра-артеријална тромболиза. Временски прозор за овај третман је нешто дужи него за интравенски тПА, али је и даље ограничен. Уклањање тромба стентом. Ова процедура је нарочито корисна за људе са великим тромбом који се не могу у потпуности растворити са тПА. Неколико великих и најновијих студија сугеришу да, у зависности од локације ткива и других фактора, ендоваскуларна терапија може бити најефективнији третман. Показано је да ендоваскуларна терапија значајно побољшава резултате и смањује дугорочну инвалидност након исхемијског можданог удара.

Хеморагијски мождани удар: неопходно је контролисање крварења и смањење притиска у мозгу. Хируршко лечење, стављање клипси, ендоваскуларна емболизација.

После хитног лечења, даљи фокус је на рехабилитацији како би се опоравиле оштећене функције мозга.

Текст на основу извора уредила др Тања Мрђан

Извор података:

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/stroke/symptoms-causes/syc-20350113

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/stroke/diagnosis-treatment/drc-20350119