1 2 3 4 5

Вести



Хантингтонова болест

Хантингтонова болест је једна од најразорнијих. Неки пацијенти је описују као Паркинсонову, Алцхајмерову и болест моторног неурона састављену у једну.

Нa хиљаде људи широм света болује од Хантингтонове болести (ХБ), генетског поремећаја централног нервног система. Пошто је Хантингтонова болест наследна, она често погађа више чланова породице.

Хантингтонову болест обележавају једва приметне промене личности и понашања које с напредовањем болести постају израженије. Те промене се крећу од промена расположења и раздражљивости па све до депресије и насилног беса. Поред тога, болесници могу имати нехотичне трзаје тела и несигурност у рукама и ногама. Координација покрета постаје све слабија и болесник је све незграпнији. Говор постаје нејасан. Гутање је отежано и полако се губи способност памћења и концентрација. Симптоми ХБ трају и постају све израженији до краја болесниковог живота.

Да, за особу која има ХБ може бити страшно док посматра како њене физичке и менталне способности лагано слабе. Такође је јако болно док други посматрају како онај кога воле попушта пред овом страшном болешћу. Шта се онда може урадити да би се помогло особи која има ХБ?

Терапија је усмерена на побољшање моторних, емоционалних и психотичних поремећаја. Лек избора за хореичне покрете је халоперидол. Хореичне покрете треба сузбијати тек када постану изражени и када ометају моторику болесника јер нежељени ефекти неуролептика могу бити непријатни. Емоционални и психотични поремећаји могу се лечити и другим антипсихотицима, а користе се и седативи и антидепресивни лекови.

Просечан век особе која има ХБ износи отприлике 15 до 20 година од појаве првих симптома, иако неки живе знатно дуже. У многим случајевима смрт је последица упале. Поред тога, пошто је ова болест наследна, јако је битно да они који имају ХБ знају да постоји опасност да је пренесу на децу коју би можда имали у будућности. Код сваког детета које има једног родитеља оболелог од ХБ, постоји 50-постотна вероватноћа да ће наследити ову болест. Пошто се симптоми ХБ обично манифестују тек између 30. и 50. године старости, понекад болесник од ХБ већ има децу кад се код њега дијагностикује ова болест.

Хантингтонову болест узрокује грешка у делу ДНК који се зове Хантингтонов ген. У нормалној ситуацији тај ген даје инструкције за производњу протеина, Хантингтона, који је кључан за развој мозга.

Како наводи Би-Би-Си, истраживачки тим са Универзитета у Лондону је применио експериментални лек који се убризгава у спиналну течност којим су успели да снизе ниво токсичног Хантингтон протеина у мозгу. Овај третман је дизајниран да „утиша ген“ и самим тим успори даљу дегенерацију можданог ткива.

Текст на основу извора уредио: Милан Кивић, мед. техничар

Извори:

http://emc-proceedings.com/abstract/three-dimensional-maps-of-full-length-huntingtin-and-linkage-to-development-of-huntingtons-disease/

https://wol.jw.org/sr-cyrl/wol/d/r54/lp-sb/102000208

http://www.bionet-skola.com/w/Hantingtonova_horea

https://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2017&mm=12&nav_id=1335430