1 2 3 4 5

Вести



АНЕМИЈА УСЛЕД НЕДОСТАТКА ГВОЖЂА

То је стање које подразумева малокрвност и доказан недостатак гвожђа. Постоје 3 степена исцрпљења складишта гвожђа. Први степен је негативан баланс гвожђа, где захтев или губитак гвожђа превазилази способност тела да га апсорбује. Други степен је трошење гвожђа из депоа у јетри, и на крају трећи степен смањена концентрација гвожђа у крви.

УЗРОЦИ

То су услови или стања који повећавају захтев за гвожђем, већи губитак или смањен унос гвожђа, као на пример: брз раст детета, трудноћа, хроничан губитак крви, обилне менструације, неадекватна исхрана, разне болести дигестивног тракта, акутна или хронична запаљења.

ЦИКЛУС ГВОЖЂА

Када се унесе путем хране, гвожђе се апсорбује у танком цреву, везује за специфичне транспортере у крви, те се преноси до јетре, где се складишти. Када се "стари" еритроцити униште, гвожђе из њих постаје поново доступно, те се преноси у јетру и учествује у изградњи хемоглобина.

Не постоји начин излучивања гвожђа, те су једини механизми којима се оно губи губитак крви и оштећење слузнице црева. Што се тиче саме апсорпције гвожђа, отприлике се апсорбује око 6% дневно унесеног гвожђа, с тим да се проценат пење до 15% уколико већ постоји мањак, или се смањује ако постоји вишак гвожђа. Код вегетеријанаца је тај проценат мањи за око 50%, из разлога што фитати и фосфати из биљака ометају ресоспцију и редуку је на око 3%.

СИМПТОМИ

Најчешће тегобе болесника су умор, малаксалост, брзо замарање, осећај лупања срца, а код неких се јављају и пукотине на угловима усана, крти и ломљиви нокти, као и отежано гутање.

ДИЈАГНОЗА

Дијагноза се поставља на основу анамнезе и потврђује лабораторијским резултатима. У крвној слици снижена је вредност хемоглобина, као и МЦВа и МЦХ, као и концентрација гвожђа. Депо гвожђа, феритин, је такође низак.

Када се посумња на анемију узроковану недостатком гвожђа, требало би искључити још нека стања, као што су таласемије, хроничне запаљенске болести и мијелодисплазни синдром. Свако од ових обољења има своје карактеристике, по којима га је могуће разликовати.

ТЕРАПИЈА

Свакако зависи од тежине и степена анемије. Тешке анемије у почетку углавном захтевају трасфузију еритроцита, а у каснијем току надокнаду гвожђа. Гвожђе је могуће надокнадити пероралним или интравенским препаратима. Доза пероралних препарата зависи од саме хемијске формуле и квалитета препарата. Најчешћи разлог неуспеха оваквог вида терапије су нежељена дејства, у виду повраћања, болова у трбуху, затвора. Уколико се докаже да су овакви препарати неефикасни, прибегава се интравенској надокнади гвожђа.

Оно што је најбитније је да се пре започињања терапије сазна узрок анемије, и покуша са лечењем основног узрока, што није увек могуће.

Текст уредио др Комленић Петар, лекар на специјализацији интерне медицине

РЕФЕРЕНЦЕ

Adamson JW. Chapter 103. Iron Deficiency and Other Hypoproliferative Anemias. In: Longo DL, Fauci AS, Kasper DL, Hauser SL, Jameson JL, Loscalzo J, eds. Harrison's Principles of Internal Medicine. 18th ed. New York: McGraw-Hill; 2012

https://www.healthline.com/health/iron-deficiency-anemia#outlook

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/iron-deficiency-anemia/doctors-departments/ddc-20355041