Сезонски грип

Упознати сте да је сезонски грип обољење дисајних органа и спада у заразне болести које изазива хумани вирус инфлуенце (А и Б). Ова болест се може јавити код великог броја становника и тада говоримо о епидемији. Заразност је највећа одмах по настанку симптома и најчешће траје до пет дана (код деце до седам)

Грип је болест која се као блага или средње тешка лечи од стране изабраног лекара, најчешће у кућним условима. Тежи облици оболевања од грипа се лече у болницама.
- Благу форму болести карактерише гребање у гуши, сув надражајни кашаљ, цурење из носа, кијавица, лако до умерено повишена температура, малаксалост, што је тешко разликује од других акутних инфекција дисајних путева.
- Средње тешку форму болести карактеришу температура преко 38 C, сув надражајни кашаљ, гушобоља, малаксалост, главобоља, кијавица, болови у мишићима и зглобовима, пролив итд.
Грип се шири са особе на особу директним контактом – путем капљица приликом кашља и кијања од стране заражене особе. Преноси се и индиректно, преко руку или када се капљице из секрета носа и грла нађу на предметима које свакодневно користимо.

Најделотворнија метода заштите од сезонског грипа је вакцинација. Тиме се може смањити ризик оболевања од грипе и знатно смањити опасност од компликација код ризичних група. Препоручује се вакцинација против грипа свим особама ризичних група и свим особама које не желе да оболе од грипа.

Посебно осетљиви на сезонски грип – ризична група:
- Срчани и бубрежни болесници
- Болесници са хроничном упалом дисајних путева
- Дијабетичари – оболели од шећерне болести
- Особе са поремећајима имунолошлог система
- Труднице
- Особе старије од 65 година
- Деца млађа од 5 година

Вакцинација је могућа код узраста од шест месеци надаље. Пошто се вакцина сваке године прилагођава новим вирусима који циркулишу, вакцинација против грипа мора да се сваке године понови од средине октобра до средине новембра. Избалансирана исхрана, редовно кретање и довољно сна људима у свакој старосној групи помажу у одржавању здравља и подижу одбрамбену моћ организма.

Као и код многих вирусних обољења, лечење треба почети што пре. Терапија је симптоматска, парацетамол за снижење телесне температуре, болова у мишићима и главобоље. Антивирална терапија се не препоручује без консултације са ординирајућим лекаром.

Опште мере превенције су држање одстојања од најмање један метар од других особа, хигијена дисајних путева (покривање носа и уста приликом кашљања и кијања папирнатом марамицом коју одмах након употребе треба бацити, а руке опрати текућом водом и сапуном), хигијена руку и проветравање просторија. Особама са благим обликом болести препоручити изолацију и негу код куће до опоравка, уз максимално ограничавање свих кућних и других контаката.

Првенствено морамо да пазимо на то да одржавамо добру физичку кондицију и имамо уравнотежену исхрану, као и да довољно спавамо и одмарамо се. Само тако ће наш имуни систем бити снажан и суочаваће се са свим вирусима и бактеријама који нам прете.

Teкст на основу извора уредио Милан Кивић, медицински техничар, Општа болница Панчево

Извори:
batut.org
izjzkg.rs