ГОЈАЗНОСТ КОД ДЕЦЕ

Гојазност се сматра једним од најзначајнијих јавно-здравствних проблема и према процени је први по учесталости узрок смртности који је могуће успешно спречити. Сматра се да је око 30% гојазних одраслих особа било гојазно и у дечијој доби, с тим да је гојазност код њих обично тежег степена него у оних који нису били гојазни у детињству. Ризик од гојазности у одраслом добу је најмање два пута већа код гојазне деце у односу на децу са нормалном телесном масом.

Преваленција прекомерно ухрањене и гојазне деце у свету се рапидно повећава и гојазност добија пандемијске размере. Процењује се да ће проценат гојазне и прекомерно ухрањење деце 2020. године на глобалном нивоу бити око 9%. Гојазност је један од најозбиљнијих здравствених проблема 21. века.
Гојазност (лат. оbesitas) је хронична болест (болесно стање), која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне тежине изнад арбитрарно утврђене вредности, која узима у обзир пол, хронолошки узраст и телесну висину испитаника. Када говоримо о гојазности у дечјем узрасту тада гојазност дефинишемо као постојање вишка масног ткива у организму.
Гојазност се најчешће дефинише индексом телесне масе (енгл. body mass index, БМИ), који представља однос телесне масе и телесне висине изражене у метрима на квадрат (кг/м²) – Queletova формула чије су нормалне вредности за мушкарце 20 – 24, а за жене од 18 - 23 кг/м².

НАЧИНИ ПРОЦЕНЕ СТЕПЕНА ГОЈАЗНОСТИ
1. ВИЗУЕЛНА ПРОЦЕНА РАЗВИЈЕНОСТИ И РАСПОРЕДА ПОТКОЖНОГ МАСНОГ ТКИВА
2. РЕЛАТИВНИ ВИШАК ТЕЖИНЕ У ОДНОСУ НА ВИСИНУ, ПОЛ И УЗРАСТ
3. ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ (БМИ у англосаксонској литератури)
4. МЕРЕЊЕ ДЕБЉИНЕ КОЖНОГ НАБОРА
5. ОБИМ СТРУКА И КУКОВА И ЊИХОВ МЕЂУСОБНИ ОДНОС
6. ЛАБОРАТОРИЈСКИ МЕТОДИ

ЕТИОПАТОГЕНЕЗА
Телесна маса је регулисана бројним физиолошким механизмима који су под утицајем ендокриног, централног нервог система, масног ткива, гастроинтерстиналних фактора, који заједно одржавају равнотежу између уноса и потрошње енергије. Сваки чинилац који и у малој мери повећава енергетски унос или смањује потрошњу у дужем периоду, може довести до гојазности. Гојазност у детињству је резултат генетских, биолошких, психолошких, социо-културолошких и других чинилаца околине као и стила живота (навике у исхрани, навике у слободно време, физичка активност, количина сна).

КЛИНИЧКИ ТИПОВИ ГОЈАЗНОСТИ
Највећи број гојазне деце и адолесцената има тзв. конституционалну, примарну, идиопатску гојазност. Код овог типа гојазност је обично једини клинички налаз који одступа од нормале. Она је узрокована међусобним деловањем генетских, психолоских и социјалних фактора.
Код малог броја деце јавља се симтоматска, секундарна, сложена гојазност. У овим случајевима гојазност је пратећи клинички налаз уз неку другу основну болест ендокриног, центаралног нервног система или у склопу генетских малформација.

КОМПЛИКАЦИЈЕ ГОЈАЗНОСТИ
Прекомерна телесна тежина узрокује компликације код следећих система у организму како деце тако и одраслих у каснијем животном добу:
Кардиоваскуларни, ендокрини и репродуктивни, гастроинтерстинални, неуролошки, респираторни, нефролошки и уролошки, проблеми се јављају и у психијатрији, дерматологији, онкологији. Из наведеног се види да гојазност утиче патолошки на читав човечији организам.

ЛЕЧЕЊЕ ГОЈАЗНОСТИ
Терапијски покушаји увођења уравнотежене хипокалоријске исхране и умерене физичке активности доводе до редукције у тежини од 10%, али скоро сви се врате на првобитну тежину током неколико година. Због тога програми за интерактивну превенцију и лечење гојазности добијају све више на значају. Најчешће компоненте превентивних програма су дијетне интервенције, повећана физичка активност, психолошка потпора, промена стила живота и погрешних навика.
Као одговор на епидемију гојазности код деце и адолесцената у нашој земљи основан је 2008. године Центар за превенцију и лечење гојазности у Специјалној болници „Чигота”. Програм је промоција здравог начина живота и обухвата медицински надзор, дијететске интервенције са смањењем укупног дневног калоријског уноса, планирану физичку активност, образовну и психолошку подршку. Током хоспитализације у Центру се обављају дијагностичка испитивања, лечење и интензивна едукација у којима учествују: педијатар, специјалиста физикалне медицине, физиотерапеути, психолог, нутрициониста, професори физичког васпитања и медицинске сестре. Програм је фокусиран на усвајање здравих навика и здравих стилова живота.
Ретко се у лечењу гојазности код екстремних случајева (као што су висок БМИ преко 40 кг/м2; гојазнима са БМИ 35-40 кг/м2 а који болују од дијабетес мелитуса, хипертензије, „слееп апнеа“ синдрома, тешких обољења зглобова, тежих психолошких проблема; особама које су после успешног смањења телесне тежине дијетом вратили изгубљене килограме) примењује баријатријска хирургија. Циљ баријатријске хирургије гојазности је да се ограничи количина хране коју болесник може да уноси после операције и/или да се смањи ресорпција унетих хранљивих материја.

Текст на основу извора уредила др Маја Крстић, клинички лекар на одељењу педијатрије, Општа болница Панчево

Извори:
Педијатрија – др Перишић, др Јанковић
www.mojpedijatar.co.rs
Troiano F, Flegal K. Overweight children and adolescents: Description, epidemiology and demographics. Pediatrics 1998; 101: 497-504