1 2 3 4 5

Вести



2017. - ГЛОБАЛНА ГОДИНА ПРОТИВ ПОСТОПЕРАТИВНОГ БОЛА

Сваке године у свету се обави више стотина милиона хирушких операција, од крајње једноставних до веома компликованих. То подразумева да се хирушке интервенције изводе код пацијента различитог кондиционог стања, од потпуно здравих до веома животно угрожених. Заједничко за све је бол који се јавља током и после операције као последица неминовне ткивне деструкције. Поражавајућа чињеница је да је у другој половини 20 и почетком 21 века половина анкетираних пацијената у постоперативном периоду имало епизоде тешког постопераивног бола. Зато је Међународно удружење за проучавање бола (IASP- International Association for Stady of Pain) прогласило 2017. као глобалну годину против постоперативног бола.

Бол је субјективни осећај, који индивидуалан, не постоје прецизни мерни инструменти који би га измерили, као када су у питању неки други параметри као на пример крвни притисак, температура, срчана фреквенца и слично. Код свесног пацијента могуће је применити визуелно аналогну скалу за процену бола (видина крају текста), а код пацијената без свести на бол могу указати неспецифични параметри као што је крвни притисак и срчана фреквенца (на које могу утицатии други фактори осим бола). У развијеним земљама постоје водичи и протоколи за третман пацијената са постперативним болом,али... Као субјективна категорија бол се не може изједначити код свих,исти интезитет дражи не мора код сваког да да исти интезитет бола. То значи да се водичи и протоколи морју прилагодити свакој индивидуи.

У многим заједницама пацијенти се од стране породице, друштва, па чак и од стране здравствених професионалаца охрабрују да трпе бол. Наводно „оперисан је“ –што подразумева да ће да га боли после операције, да то није ништа „СТРАШНО“. Да ли је то баш тако? Ево неколико чињеница шта постопераивни бол изазива код пацијената: страх,анксиозност,ограниченост дисајних покрета, неспособност бриге о себи, несанице, ретенције урина, непотребне патње,смањење квалитета живота,различите степене инвалидитета. Клинички то доводи до:1. Успореног зарастања рана услед повишеног симпатичког тонуса и лоше оксигенације; 2.Повећаног ризика за настанак хроничног бола; 3. Побечане стопе инсуфицијенције анастомозе; 3. Повећан ризик од пнеумоније и других оштећења дисајне функције; 4. Повећан ризик од тромбозе; 5.Повечан ризик од делиријума; 6. Дуже повишен ниво катехоламина, кортизола и продуженог катаболизма. Сумирано: већи проценат компликација, дужи боравак у болници, повећани трошкови лечења.

Савремени приступ болу након хирушке интервенције

Унапређење хирургије минимално инвазивним процедурама смањило је деструкцију ткива и дужину опоравка. Увођење мултимодалног приступа за третман бола скраћује се боравак у болници и укупна дужина боравка у болници. У лечењу бола учествује цео тим почев од хирурга, анестезиолога преко сестара у операционој сали, интезивној нези и на хирушким одељењима на којима пацијенти настављају своје лечењe. Не треба прескочити ни породицу која се брине о пацијенту после отпуста.

Мултимодални приступ подразумева примену више различитих лекова и процедура (регионална или локална анестезија, где је то могуће). Прилагођавање физичке активности и исхране у постоперативном периоду. Индивидуализација терапије,узимање у обзир, полне етничке и расне разлике, као и пропратна обољења која могу повећати осетљивостна бол. Континуирано праћење након отпуста да би се на време препознао и третирао хронични бол. У отклањању бола неопходна је сарадња и разумевање обострано од стране пацијента и здравствених професионалаца, да би третман био задовољавајући и довео до бржег и комфорнијег опоравка пацијента.

НУМЕРИЧКА СКАЛА ЗА ПРОЦЕНУ БОЛА

Без бола 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Најјачи бол

Најјачи бол би био онај једнак порођајном болу код жена или онај бол који вам изазива мучнину, осећај да ћете се онесвестити, нешто што вам прекида реченице, не дозвољава да удахнете и обављате било какав покрет.

Др Биљана Гавриловић

Одељење анестезије са интезивном негом и операционим блоком