1 2 3 4 5

Вести



„ГОДИНА ПРОТИВ БОЛА НАКОН ХИРУРШКИХ ОПЕРАЦИЈА“

2017. година се обележава у свету као „Година против бола након хируршких операција“.

Шта јавност треба да зна о болу након хируршке операције?

Сваке године у свету се изведе више од 300 милиона хируршких операција - од амбулантних хируршких процедура до сложених вишечасовних операција виталних органа, код пацијената тешког општег стања. Бол након хируршке операције обично се сматра неизбежним, нешто што треба издржати. Недавно усклађивање између исказаних жеља пацијената да се унепређује комфор након хируршке операције и интереса клиничара да се скраћује боравак пацијената у болници, без постоперативних компликација - трансформисало је праксу постоперативне контроле бола. Истовремено, минимално инвазивне хируршке технике и нове методе за ефикасније управљање постоперативним болом и са мање нуспојава, дозвољавају примену већег броја ванболничких процедура или брже отпуштање пацијената са болничког лечења, након краћег боравка. Ипак, повећан број истраживања бола у свакодневној пракси откривају да он често опстаје дуго након операције.

Донедавни приступ болу након хируршке интервенције подразумевао је следеће:

-Често се прихватало да ће бол бити јак;

-Подстицао се фаталистички приступ болу при болничком лечењу;

-Није се бавило болом недавно отпуштених хируршких пацијената;

-Постојала је усмереност на једноставне режиме, са честим споредним ефектима, као што је "морфин по потреби“;

-Нису се прикупљали подаци који би откривали карактеристичне обрасце бола који упорно и дуго опстаје након операције;

-Бавило се интрахоспиталном бригом о болу уз помоћ било које врсте особља које је том приликом било на располагању.

Насупрот томе, савремени приступ болу након хируршке интервенције:

-Претпоставља да скоро сваки бол након операције може и треба да буде саниран;

-Процењује интензитет бола у миру и при релевантним активностима;

-Унапред одређује оне пацијенте који могу изискивати посебну пажњу. На пример, због проблема у понашању или због терапије опијатима пре хируршке интервенције;

-Интегрише контролу бола и друге аспекте у припрему за- и опоравак од хируршке интервенције, као што супримерена физичка активност, или исхрана и унос течности;

-Усваја „мултимодални“ приступ који комбинује неколико врста лекова и (где је то изводљиво) локалну анестезију, како би се смањила зависност од једног начина лечења;

-Узима у обзир разлике које пацијенти имају у искуству и извештавању о болу;

-Континуирано процењује пацијенте након отпуста;

-Препознаје да је менаxмент акутног бола постала медицинска субспецијалност.

Шта Ви и Ваша породица треба да радите како бисте обезбедили највећу корист од поменутих најновијих достигнућа?

Разговарајте са својим хирургом да ли је извесно да предложени поступак произведе бол и, уколико је тако – колико интензиван може да буде, коликог трајања и који је план за његово отклањање?

Позовите хирурга или друге чланове тима (анестезиолога, медицинску сестру/техничара, физиотерапеута,фармацеута) да обрате пажњу на релевантне аспекте медицинске историје или тренутног стања, као што су проблеми са претходним епизодама бола, тренутна терапија бола или стања попут нежељених реакција на лекове.

Питајте:

Ко ће формулисати мој лични „план за отклањање бола“?

Да ли ће мој лични „план за отклањање бола“ бити „мултимодалан“? Што значи – да ли ће комбиновати различите врсте лекова за отклањање бола и/или локалну анестезију, као што је епидурална или блок-анестезија, у циљу смањења ослањања на један лек (као што је морфијум)?

Који ће кораци бити предузети да предвиде моју евентуалну потребу за више од уобичајене дозе опијата за контролу бола (за оне пацијенте који преоперативно примају опиоиде)?

Ко ће пратити план за отклањање бола и прилагодити га или променити ако је потребно?

Какви су планови за контролу бола после мог отпуштања из болнице?

Ако бол траје након отпуста из болнице - коме могу да се обратим, и дању и ноћу, ако мој план за отклањање бола није довољан да подржи одмор и опоравак (на пример, ако дубоко дисање или физикална терапија не помаже), ако мој лек за отклањање бола изазива неприхватљиве споредне ефекте, или ако се бол поново појави или погорша?

Ове смернице охрабрују пацијента и негу која је усмерена на породице и заснива се на доказима и заједнички донетим одлукама.

У Општој болници Панчево за годину дана требало би да се отвори Амбуланта за терапију бола. Два анестезиолога из панчевачке болнице, др Биљана Гавриловић и др Стеван Михаиловић, наредних годину дана биће на специјализацији за терапију бола, а циљ је да се помогне људима који трпе болове и не могу нормално да живе.

ИЗВОР:ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ВОЈВОДИНЕ, 28. фебруар 2017. год.