1 2 3 4 5

Вести



13. март – Дан борбе против глаукома

Глауком је тешко обољење ока које доводи до слепила уколико се не дијагностикује на време и не лечи правилно. Глауком представља групу обољења, етиолошки веома различитих, која се карактеришу одређеним оштећењима очног живца и испадима у видном пољу. Најчешћи узрок овог обољења је виши очни притисак него што васкуларни систем папиле очног живца може да поднесе. Глауком се јавља у свим животним добима, али ипак много чешће код старијих особа.

Глауком може бити конгениталан (урођен), примаран (са отвореним или затвореним углом) или секундаран.

Глауком је један од три најчешћа узрока слепила код нас, као и у развијеним земљама света.

У популацији старијој од 40 година, глауком се јавлја код 1-2% становника. У Србији од глаукома болује 40 000-50 000 болесника. Глауком је најчешћи узрок превентабилног слепила.

За дијагнозу глаукомa, мерење интраокуларног притиска, преглед папиле очног живца као и преглед видног поља, представљају основне методе уз комплетан офталмолошки налаз.

Интраокуларни притисак може се измерити дигитално, али само орјентационо, док се за прецизно мерење користе инструменталне методе (апланациона тонометрија је златни стандард у мерењу очног притиска). Нормалан очни притисак се креће између 10 и 22 милиметра живиног стуба. То је динамичка вредност која се непрекидно мења. Нормалан интраокуларни притисак је условљен чињеницом да се једнака количина коморне течности и створи у оку и елиминише из њега.

Офталмолошки преглед почетног дела очног живца, његове папиле, код глаукома представља важан дијагностички поступак. Праћење промена на папили очног живца у току глаукома најпоузданије се изводи фотографисањем и каснијим упоређивањем ових налаза као и ласерском офталмоскопијом која омогућава прецизну топографску анализу папиле очног живца.

Губитак аксона ганглијских ћелија ретине и повећање екскавације папиле очног живца, у функционалном смислу, манифестује се променама у видном пољу. За дијагностику и праћење ових промена код глаукома најпогодније су методе аутоматске или компјутеризоване периметрије.

Фактори ризика за настанак глаукома су: интрокуларни притисак преко 21 милиметра живиног стуба, глауком у породичној анамнези, глаукомне промене на другом оку, одмакла старост, артеријска хипотензија, вазоспастични синдром, псеудоексфолијације на пупиларном рубу и на сочиву, пигмент на ендотелу рожњаче, екскавација преко 0,3, разлика у величини екскавације на парном оку већа од 0,2 и кратковидост већа од 5 диоптрија.

У лечењу глаукома примењује се: медикаментна терапија, ласерска терапија и хируршка терапија. На избор терапије утиче и општи здравствени статус болесника. Поремећаји у кардиовскуларном систему могу да утичу на циркулацију у папили очног живца, па би их требало кориговати. Пушење и конзумирање алкохола посебно штетно делују код болесника са глаукомом.

Текст припремила др Биљана Вукадиновић Пајовић

Литературе:

1. Офталмологија, Уџбеник за студенте медицине

2. Клиничка офталмологија