Гихт, лечење и исхрана - ГИХТ СЕ ЛЕЧИ И ЗАЛОГАЈИМА

Гихт настаје услед поремећаја елиминације мокраћне киселине (acidum uricum), која је дериват пурина (налази се у храни животињског порекла, печуркама и појединим биљкама).

Болест почиње обично болом (често ноћу) у метатарсофалангеалном зглобу палца допалца. Болест се на нивоу примарне здравствене заштите дијагностикује на основу карактеристичне болне осетљивост палца код гојазних мушкараца 1 на основу лабораторијских анализа

За болест се даје Алопурино, почев од 100 мг дневно, са повећањем дозе до максималних 3×300 мг дневно. После седам до десет дана од почетка медикаменозне терапије, са повлачењем тегоба, отока и црвенила, може се уз проверу нивоа мокраћне киселине искључити алопуринол, или се наставити са истом дозом одржавања још пар седмица, лечење колхицином код нас се не примењује. ГИХТ СЕ ЛЕЧИ И ЗАЛОГАЈИМА
Гихт је једна од болести у чијем лечењу је исхрана веома битан фактор, јер се у основи обољења налази поремећај метаболизма. У терапији гихта веома је важна правилна исхрана (1.500 калорија дневно) како би се побољшала циркулација и елеминисао вишак течности и штетних материја из организма. Тестенине и хлеб треба користити у ограниченим количинама, и то без квасца, јер он садржи пурине (састојци који стварају мокраћну киселину). За млеко и кисело млечне производе нема ограничења, јер утичу на боље здравље костију.
Предност треба дати оним намирницама које садрже мало масноће јер имају изражена превентивна и лековита својства. Кисело млечне производе треба конзумирати на празан желудац, пожељно као прелив преко поврћа (таратор салата и слично).
Месо у исхрани, укључујући и пилетину и изнутрице су забрањени у акутном нападу гихта. За припрему меса важи правило да се ставља у хладну воду и загрева до кључања. Наиме, када се месо стави у хладну воду већи број хранљивих супстанци се раствара у води и добија се јак укусан месни бујон. Код гихта или подагре месо треба да чини четвртину, а поврће и воће три четвртине дела оброка.

Само свежа јаја
За оболеле од гихта, осим у периоду акутног напада, пожељно је конзумирање и веће количине јаја – четири до пет дневно, како би се обезбедиле неопходне беланчевине, али под условом да болесник није гојазан и да нема повишен ниво холестерола у крви. Једно јаје (кокошије, ћуреће, гушчије, пловчије) садржи беланчевина као 50 грама меса.
Боја љуске јаја нема значаја за квалитет, али интезитет боје жуманцета има. Оно које има интензивнију жуту боју је квалитетније и указује на природност хране. Биљним уљима, нарочито маслиновом, треба дати предност, а маслац и маргарин користити што мање. Делотворно је и рибље уље, које „подмазује” зглобове и делује против упале. Поврће је дозвољено, изузев спанаћа, легуминоза (пасуљ, сочиво, грашак) печурки и карфиола, који садрже извесне количине пурина.
У намирнице које помажу код гихта и реуме убрајају се и сок од шаргарепе, сок и расол од киселог купуса, јабуково сирће, као и сок од целера. Они се препоручују у што већим количинама. Кртоласти целер може да се користи и за салату, у свежем стању, а може и да се скува. Води у којој се кува додаје се мало сирћета или лимуновог сока. Целер тада неће потамнети, а укус ће бити још израженији.
Воће треба јести само на празан желудац, око пола сата пре оброка, јер је тада искористљивост свих биолошки вредних састојака најбоља. Дневно треба појести две до четири воћке средње величине. Воће с јестивом кором не треба љуштити и треба га сећи непоредно пре конзумирања, како би се губитак витамина Ц свео на најмању меру. Ако болујете од гихта, грожђе ће вам, као природно средство за отклањање отрова из организма помоћи да се боље осећате. Поједите 200 грама грожђа наште и још толико два сата касније. Калијум, кога у грожђу има у изобиљу, ојачава мишиће, регулише рад срца и освежава нервни систем.
Корисно је у јеловник уврстити и кувани или печени кромпир, док је употреба кромпира прженог на масти забрањена. Кромпир, кувани или печени, има заштитна и лековита својства, лако се вари, обезбеђује искористљиве угљене хидрате и витамине, делује против затвора, гихта, реуме. Препоручују се и кувани јечам (гершла), пиринач, кукуруз, просо или пшеница, свеже и сушено воће и воћни сокови. Дневне количине хране треба распоредити у четири до пет оброка. Довољно течности
Оболели од гихта и реуме свакодневно треба да уносе два до три литра воде и других течности (рачунајући воду унету храном). Путем чврсте хране дневно се уноси око 750 мл воде, највише путем млека, воћа и поврћа, меса, јаја, хлеба, сира. Лети и током физичке активности потребе за водом су веће сразмерно потрошњи. Може се пити кафа, чај, какао, али се алкохола треба потпуно одрећи. Препоручљиво је уносити четири кашике (50 мл) концентрованог сока алоје, три пута дневно у акутној фази, и две кашике три пута дневно, током наредних неколико месеци.
Оболелима од гихта саветује се конзумирање слабо минералне воде и чајева који изазивају мокрење. Увече пре спавања и ујутру на празан стомак треба попити 200-250 грама чисте воде или чаја од липе, зове, листа црне рибизле, петељака од трешања. Чај од листа црне рибизле припрема се тако што се 10 листова прелије са пола литре прокључале воде и остави да одстоји пола сата. Чај се пије током две недеље. Корисна је и чајна мешавина од 20 грама раставића, ораховог листа и коре дивљег кестена, 30 грама врбове коре и 10 грама плодова љоскавца. Две супене кашике смеше кува се 5 минута у 400 мЛ воде, остави у току ноћи и сутрадан попије у два наврата, изјутра и увече пре јела.
С обзиром да слободни радикали проузрокују болове и отоке на зглобовима, од велике помоћи могу бити и намирнице богате селеном („фактор 3” - активни селен) као што су пшеничне клице, прокељ, црни лук, мекиње, парадајз и туњевина. Селен има антиоксидативно дејство 1.000 пута јаче од витамина Е, растворљив је у води, а у људском организму га има између 6 и 20 мг, у зависности од његове концентрације у земљи.
Овакав режим исхране доноси највећу корист кад се удружи са лечењем минералним бањским водама.

Болест краљева
Гихт, „краљ болести” с којим се медицина бори вековима, данас се једноставно контролише правилним лечењем. То је системски поремећај метаболизма у којем долази до великог повећања мокраћне киселине и таложења њених соли на разним местима у телу, нарочито у бубрезима, зглобовима и меким ткивима. Поремећај карактеришу повратни напади акутног артритиса, обично у доњим екстремитетима. Висока концентрација мокраћне киселине може остати непримећена месецима, па чак и годинама и да се тек случајно открије (изненадан и оштар бол у палцу ноге често је први симптом болести).
Од гихта оболевају претежно мушкарци, старији од 30 година. У настанку болести је веома изражен фактор наслеђа, али и погрешан начин живота, преобилна исхрана и прекомерно уживање у алкохолу. Уколико се болесник не подвргне лечењу, болест прелази у хроничан облик који се карактерише таложењем урата у ткивима и зглобним хрскавицама, отежаним радом бубрега и стварањем бубрежних каменаца, уз појаву видљивих деформација на доњим екстремитетима.

Лековита риба
Запаљенски процеси у организму настају посредовањем метаболита тзв. арахидонске киселине, која се налази у прехрамбеним артиклима животињског порекла (кобасице, изнутрице, месо). Од ове киселине организам прави запаљенске медијаторе (посреднике који изазивају запаљење). Једна од омега-3 масних киселина (еикосапентенска) из рибљег уља, супротставља се арахидонској киселини и може да сузбије запаљенске процесе.

Стога се омега-3 масне киселине примењују као допуна код запаљенских обољења као што су реуматоидни артритис или запаљенска обољења дебелог црева. Лосос, скуша и харинга садрже највише омега-3 масних киселина.

Извор: симптоми.рс
стетоскоп.инфо
датум: 26.9. 2022.