ГИХТ

Гихт је упала зглоба (артритис) проузрокована одлагањем кристала мокраћне киселине у зглобовима. Симптоми су нагли напади јаког бола, црвенило и отицање зглобова. Гихт је познат и као „болест краљева“, јер су га још од давнина лекари повезивали са претеривањем у неком од животних задовољстава, као што је неумерена исхрана, конзумирање алкохола...

КАКО БОЛЕСТ НАСТАЈЕ?

Гихт је резултат одлагања кристала мокраћне киселине у везивном ткиву зглоба, зглобним просторима, хрскавици, тетивама. Мокраћна киселина је нуспродукт разградње пурина или отпадних продуката организма. Највећи део створене мокраћне киселине (70%) се излучује урином. Када тело повећава производњу мокраћне киселине или ако бубрези не елиминишу довољно мокраћну киселину, њена концентрација у крви се повећава. То стање се зове хиперурикемија. Хиперурикемија није болест, и може постојати без симптома. Ипак, ако се створе кристали мокраћне киселине као резултат хиперурикемије, може се развити гихт.

НАЈЧЕШЋЕ ОБОЛЕЛИ СУ...

-Мушкарци, и до 3-4 пута чешће,

-Код жена се јавља само у 5%, и то углавном у менопаузи,

-Код мушкараца почиње најчешће после четврте деценије живота.

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ СИМПТОМИ БОЛЕСТИ?

Болест почиње нагло, најчешће ноћу, са веома јаким боловима у зглобу. Артритис у почетку захвата један зглоб (најчешће палац). Зглоб је отечен, црвен, затегнуте, сјајне коже. Због изражене запаљенске реакције може се јавити и језа, грозница и повишена температура. Наслаге мокраћне киселине, назване тофи, могу се појавити као кврге под кожом око зглобова и на рубовима ушију. Кристали мокраћне киселине такође се могу сакупљати у бубрезима и узроковати бубрежне каменце. Запаљенски процес најчешће достиже максимум за 24 часа, и траје неколико дана до 2 недеље. Следећи рецидив артритиса (поновна појава болести) најчешће се јавља у првој години од првог напада болести, на истом или неком другом зглобу. Обично болесници кажу да је напад гихта био након гурманског оброка и узимања алкохолних пића, а нарочито после узимања рибе и изнутрица богатих пуринима.

ДИЈАГНОСТИКА

Стандардни дијагностички поступак за гихт може укључивати анамнезу и физикални преглед, лабораторијске анализе (повишена концентрација мокраћне киселине у крви, може и у урину, повишени запаљенски параметри). За дефинитивну дијагнозу гихта потребан је узорак зглобне (синовијалне) течности из захваћеног зглоба. Рендгенски снимци у неким случајевима дају додатне информације.

ЛЕЧЕЊЕ

Лечење треба започети што пре, у раној фази болести. Дају се нестероидни антиинфламанторни лекови. Са смиривањем запаљења и дозу лека треба постепено смањивати. Такође се може примењивати и Колхицин. У узнапредовалом стадијуму болести се могу користити и кортикостероиди. У дугорочном лечењу се користи Алопуринол, који зауставља производњу мокраћне киселине. Значајан је и хигијенско-дијететски режим, дијете без пурина (то укључује алкохолне напитке, сардине, плодове мора, месо, изнутрице...). Редукција телесне масе. Саветује се узимање веће количине течности.

Текст на основу извора уредила др Тања Мрђан

Извор података: Катедра интерне медицине Медицинског факултета у Београду – „Интерна медицина“, пето издање, Београд, 2009. год