ФРАКТУРА ЗИДОВА ОРБИТЕ

(BLOWOUT ФРАКТУРА)

Повреде орбите изазване предметом већег обима него што је предњи отвор орбите (база орбите) покривен капцима, доводe до повишења интраорбиталног притиска и индиректне фрактуре зидова орбите.

Најчешће прска унутрашњи зид орбите јер је најтањи, тиме и најслабији и у том случају се ради о прелому етмоидне кости (fractura ossis ethmoidalis). Одмах после тога по учесталости је фрактура пода орбите, позната под називом „Blowout“ фрактура.

Дијагноза

Фрактура етмоидалне кости унутрашњег зида орбите се манифестује субкутаним емфиземом очних капака, а понекад и субкоњуктивалним емфиземом. Палпаторно се осећају крепитације. Могу постојати и крвни подливи очних капака. Обавезно се мора начинити RTG снимак којим се открива ваздух у орбити и место фрактуре. Код прелома унутрашњег зида, а посебно при прелому пода орбите, у почетки се појављује периорбитални оток праћен егзофталмусом са ограниченом покретљивошћу очне јабучице и хипоестезија предела лица испод доње ивице орбите. Егзофталмус и периорбитални оток настају због хематома у орбити праћеног отоком а хипоестезија због оштећења инфраорбиталног нерва који даје сензитивну инервацију том пределу. Код blowout фрактуре пода орбите после недељу до две дана, оток се повлачи, крв ресорбује и тада се уместо егзофталмуса појављује енофталмус са померањем очне јабучице пут доле. Болесник се у том случају жали на појаву диплопија (дуплих слика), посебно при погледу на горе. Инспекцијом се јасно уочава заостајање очне јабучице у односу на здраво око. Разлог за енофталмус, хипотропију и ограничену покретљивост очне јабучице при погледу према горе је пропадање булбуса кроз фрактуру на поду орбите у максиларни синус. Ограничена покретљивост очне јабучице при погледу на горе праћена диплопијом је последица укљештења доњег правог мишића (m. rectus inferior) у фрактурни део пода орбите. Неопходно је начинити RTG или CT орбите на основу чега ће се проценити величина фрактуре и дефекaт зида, као и потреба за оперативним лечењем.

Лечење

Код прелома унутрашњег зида (етмоидалне кости) најчешће није потребна хируршка интервенција. Дају се аналгетици и постављају хладне компресе. Антибиотици се дају системски, најчешће цефалоспорини орално. Пацијенту се обавезно саветује да се не напреже и не издувава нос јер због повећања притиска може доћи до ширења емфизема, што често додатно уплаши пацијента. Код прелома пода орбите спроводи се слична терапија. Дају се аналгетици и антибиотска терапија. Поред системске примене антибиотика, дају се и локални антибиотици у виду капи или масти.

У оба горе наведена случаја пацијенти не припадају првом реду хитности. Уколико се на основу имиџинг дијагностике процени да постоји потреба за хируршким реконструктивним лечењем, то ће се учинити након десетак дана од настале повреде, када се едем и хематом орбите повуку, како би се олакшао оперативни приступ. С друге стране са операцијом не би требало чекати дуже од две недеље јер ће након тог периода почети процес ожиљавања ткива, што може значајно умањити крајњи ефекат оперативног лечења.

Др Милан С. Главонић, Општа болница Панчево, Офталмолошко одељење

Литература:

1.Кански ЈЈ. Клиничка офталмологија, Превод петог издања, Дата Статус, Београд, 2003.

2.Голубовић С. Офталмологија за студенте медицине, Libri Medicorum, Београд, 2010.