Фиксни еритем

Фиксни еритем је промена на кожи која настаје као реакција на разне лекове, али најчешће на антибиотике, сулфонамидске препарате и салицилате. Тачан узрок настанка није познат, али се сматра да имунолошки систем има главну улогу.

У контакту са неким леком активира се имунолошки механизам везан за стварање антитела. При реакцији долази до спуштања пигмента у дубље слојеве коже тако да и после повлачења симптома заостаје хронична пигментација на месту промене.

Обољење се локализује на кожи и слузокожама и то нарочито на кожи шака и усана и слузокожи гениталног предела. Инкубациони период од узимања лека до појаве промена траје од 30 минута до 48 сати. При клиничком прегледу виде се округле и јасно ограничене плоче на којима постоје еритем (црвенило) и едем (отеклина), а у тежим случајевима посебно на слузокожама јављају се везикуле и буле (пликови). Промене су праћене сврабом. После неколико дана акутни симптоми се повлаче и остављају за собом мрку пигментацију која може трајати недељама и месецима. Поновно узимање једне дозе лека доводи до поновне упале на истој површини која је и раније била захваћена, такозвана фиксирана локализација, па зато обољење и носи назив „фиксни еритем“. Поновне појаве акутних симптома праћене су прогресивним појачањем пигментације. Промене су обично малобројне, али се може јавити и већи број елемената. У случајевима са проширеним лезијама могућа је појава општих симптома као што су малаксалост, повишена температура. Болесник може истовремено бити осетљив на више лекова, али сваки лек даје сопствену, стриктну локализацију промена. Понекад после акутне фазе настаје рефрактерни период који траје од једне недеље до више месеци и у коме лек привремено не активише лезију.

На основу клиничке слике и узимањем детаљне анамнезе може се претпоставити да је узрок настанка промена неки лек који се скоро узео, па искључивањем истог долази до излечења. Ако је у питању више лекова узетих у кратком временском периоду не може се рећи који је тачно од њих изазвао промене. У налету промена на кожи локално се дају кортикостероидне масти, а код промена на слузокожама се уз то прописују примена облога од физиолошког раствора или испирање истим раствором. Ретко је потребна општа кортикостероидна терапија.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенеролошког одсека Опште болнице Панчево

Извор: „ Дерматовенерологија са пропедевтиком“, проф. др Лалевић-Васић, проф. др Меденица, проф. др Николић