1 2 3 4 5

Вести



ФИБРОЗА ПЛУЋА

Плућна фиброза представља хронично и прогресивно обољење плућног интерстицијума, у коме плућне алвеоле (али и терминалне бронхиоле, алвеоларни дуктуси и крвни судови плућа) постају круте и измењене ожиљним ткивом услед чега долази до отежане гасне размене и смањеног снабдевања крви кисеоником што омета нормалан рад плућа. То је прогресиван и иреверзибилан процес са накупљањем запаљенских елемената у зиду алвеола, који постепено бива замењен везивним (ожиљним) ткивом стварајући фиброзу. На тај начин зид алвеола постаје дебљи и тврд, што даље доводи до настанка тзв. алвео-капиларног блока који подразумева дисфункцију алвеола и последично развој респираторне инсуфицијенције (што представља главну одлику овог обољења).

Зашто настаје фиброза плућа?

У већини случајева узрок настанка фиброзе плућа је непознат. Свега 5% популације оболеле од фиброзе плућа има чланове породице који пате од исте болести. И поред непозатог узрока за настанак болести, утврђено је да неки фактори могу повећати ризик за настанак фиброзе плућа, попут пушења, директне изложености токсичним парама и гасовима, употребом неких медикамената (хемиотерапеутика, одређених антибиотика попут блеомицина и нитрофурантоина), те болести попут склеродерме.

Симптоми плућне фиброзе

Болест се развија различито од човека до човека. Према свом току може се поделити на акутне, субакутне и хроничне форме фиброзе, од чега зависе и симптоми болести. Како ће се болест код особе развијати зависи од година и начина живота, предходног здравственог стања и у ком стадијуму је болести дијагностикована. Симптоми су неспецифични и јављају се и код других болести плућа, због чега је постављање дијагнозе отежано. У најчешће симптоме спадају осећај недостатка ваздуха, замарање на најмањи напор, сув кашаљ, општа слабост и малаксалост, губитак тежине, задебљалост прстију (маљичасти прсти), плављење коже услед недостатка кисеоника (цијаноза). Постоје четири клиничка стадијума фиброзе: блага, умерено тешка, тешка и врло тешка форма.

Дијагностика

Због неспецифичних симптома фиброзу плућа је понекад врло тешко препознати. Зато је поред добијених података о тегобама болесника неопходан и физикални преглед (аускултаторни налаз је често подсећа на одлепљивање чичак траке, испитивање животних навика попут конзумирања дувана, изложености токсичним гасовима и парама), рендген плућа (слика мутног стакла у раним стадијумима болести, саћаста плућа у касним стадијумима фиброзе), биопсија плућа, тестови плућне функције ( спирометријски тестови у смислу рестриктивних поремећаја вентилације, пулсна оксиметрија која иде у прилог хипоксемије, тест плућног оптерећења, гасне анализе) и ЦТ снимак плућа.

Лечење

Фиброза је болест за коју не постоји специфичан лек. Терапија која је доступна спроводи се како би се успорио даљи развој болести, те како би се умањили симптоми настали након стварања ожиљака на плућима. Од доступних модалитета лечења користи се медикаментозна терапија (кортикостероиди, циклофосфамид, азатиоприн), респираторна рехабилитација, кисеонична терапија.

Лекар користи комбинацију доступних модалитета лечења како би поставио дијагнозу болести и одредио третман лечења. Плућна фиброза се не може у потпуности излечити, али уколико се довољно рано открије може се спречити даље пропадање плућног ткива.

Прогноза фиброзе плућа

Настанак плућне фиброзе може узроковати бројне копликације, обзиром да је у питању прогресивна болест, те да су једном настале ожиљне промене у плућима трајне. Најчешће компликације које прате фиброзу плућа подразумевају висок притисак, слабост десног срца (развој плућног срца), развој респираторне инсуфицијенције.

Плућна фиброза узрокује губитак капацитета плућа за око 150 до 200 мл капацитета плућа у просеку за годину дана, уколико болест није лечена. На прогнозу болести значајно утиче стил живота: бољу прогнозу имају болесници који престану са пушењем, хране се здраво, одржавају оптималну телесну тежину, спроводе редовну благу физичку активност. Прогноза болести биће лошија за болеснике који се лече од хроничне опструктивне болести плућа и плућне хипертензије. Старије особе генерално имају лошију прогнозу болести. Код жена клиничка слика је нешто боља у односу на мушкарце.

Текст на основу извора уредила др Јелена Милетић, клинички лекар пнеумофтизиолошког одељења ОБ Панчево.

Извор:

www.mayoclinic.org

www.svetmedicine.com

www.pulmonaryfibrosisnews.com