Фиброми

Фиброми су бенигне израслине везивног ткива које настају током живота, обично после 20. године. Ћелије везивног ткива из различитих разлога почну да бујају и настаје фибром на кожи, слузокожи или костима.

Фиброми на кожи су израслине које се могу јавити било где на телу као појединачне промене или се може јавити више њих на различитим местима. Најчешће се јављају на кожи капака, на врату, трупу, у пределу пазуха и препона. Већина људи их има, али за њих често мисли да су младежи, кератозе или брадавице. Округлог су облика, величине од неколико милиметара, па до неколико сантиметара када се говори о гигантском фиброму. Јасно су ограничени од околине и обично су уском петељком везани за подлогу, некада имају широку базу, а често личе као да висе са коже. Могу бити тврди на додир или мекани. Боја може да варира од нормалне боје коже до нешто тамније боје, док су они у пределу препона и пазуха обично модре или тамне боје. Примећено је да се често јављају код гојазних особа, највероватније из разлога што код њих долази до ширења коже, као и до појаве трења на местима прегиба. Хронична иритација је још један од фактора за настанак израслина. Ендокринолошки пацијенти код којих постоји хормонски дисбаланс су подложнији настанку фиброма. Често сами пацијенти дају податак да су и њихови најближи рођаци имали исте промене на кожи тако да је значајна и генетска предиспозиција за њихов настанак. Према новијим истраживањима уочено је присуство хуманог папилома вируса (ХПВ) тип 6 и 11 у неким променама, што иде у прилог теорији да се могу преносити са једног места на друго.

Фиброми коже када се јаве представљају највише естетски проблем, јер таква кожа изгледа грубо и неуредно. Они споро расту, па је потребно неко време да се увећају или чак рашире по телу. Ако се налазе на незгодном месту склони су иритацији што може довести до компликација. Рецимо фиброми који се налазе на прегибима, где је појачано знојење, нарочито лети долази до иритације у виду црвенила, свраба, а понекад и до секундарне бактеријске инфекције. Фиброми на врату су изложени иритацији од ланчића, крагне или се чак коса уплете у њих, док су они на трупу изложени притиску од каиша. Ако се деси повређивање или увртање фиброма јавља се бол, црвенило и оток, понекад и крварење што уплаши пацијента. Из тих разлога се саветује превентивно уклањање да не би дошло до компликација.

Дијагноза се једноставно поставља и дерматолог обично на основу клиничке слике може да каже да ли се ради о фиброму или некој другој промени. Постоји неколико метода за уклањење фиброма, а на основу локације, броја промена, а често и захтева пацијента зависи коју ће дерматолог предложити и за коју ћете се на крају одлучити. Може се применити криотерапија, тачније промена се третира течним азотом, након чега се прво јављају красте, које када отпадну остаје нешто тамнија пребојеност коже која временом избледи. Ова метода није баш најбоље решење када је реч о великом броју мањих промена, јер апликовање течног азота није увек прецизно, па промене које се јаве док не избледе могу пацијенту бити већи естетски проблем него сами фиброми, а ако је промена велика можда ће бити потребно више долазака на третман. Фиброми се могу уклонити и класичним хируршким путем када се чини рез на нивоу коже и код ове методе остаје мали ожиљак. У нешто комфорније методе за уклањање фиброма спадају примене електрокаутера, радиоталаса и ласера. Након њихове примене готово да нема ожиљака, а рецимо радиоталаси су потпуно безбедни за уклањање фиброма са капака, јер нема ризика од оштећења ока. За велике фиброме се ипак саветује да се уради и хистопатолошка провера да би се утврдило има ли туморских ћелија.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, лекар на специјализацији на одсеку Дерматовенерологије, Општа болница Панчево

Извор: „ Дерматовенерологија“ – проф. др Карадаглић