ФЕОХРОМОЦИТОМ

Тумори хромафиног ткива који су локализовани у медулама надбубрега називају се феохромоцитомима док екстрамедуларна локализација ових тумора су параганглиоми.

Најчешће су бенигни (у 90 % случајева) и унилатерални. Око 10 % феохромоцитома припада мултиплој ендокриној неоплазији (МЕН) 2а и 2б , када су увек билатерални. Малигне форме су чешће код параганглиома. Иако учесталост хипертензије изазване хиперсекрецијом катехоламина износи мање од 0,1%, дијагностика ових тумора је важна јер спашава живот болесника, дефинитивно решава хипертензију и омогућава откривање МЕН код других чланова породице. Тумори хромафиног ткива углавном синтетишу катехоламине које секретују у зависности од локализације. Најчешће се из тумора ослобађа норадреналин без обзира да ли је у питању параганглиом или медула надбубрега. Присуство и адреналина јасно указује на надбубрежну локализацију тумора јер се адреналин поред ЦНС може синтетисати само у медули надбубрега.

КЛИНИЧКА СЛИКА: Међу многобројним некарактеристичним појавама које прате константно или повремено ослобађање катехоламина од стране тумора, треба подвући: знојење, бледило, тахикардију, хипертензију и посебно ортостатску хипотензију као и губитак у телесној тежини. Постојање хипертензивних криза када се катехоламини епизодично луче карактерише јака главобоља, знојење, палпитације и недефинисана непријатност у пределу грудног коша или абдомена са појавом бледила или црвенила лица. У нападима се налазе врло високе вредности крвног притиска са рефлексном брадикардијом (висока адреналинска секреција) или рефлексном тахикардијом (висок норадреналин). Нападе обично провоцира напор, палпација абдомена, дијагностичке процедуре, увођење у анестезију, лекови (бета блокатори) и трају 15-60 минута.

ДИЈАГНОСТИКА: Треба доказати да су симптоми и знаци последица високе концентрације катехоламина и треба локализовати тумор. У основи дијагностике је мерење катехоламина и њихових метаболита у урину и плазми. Налаз високих катехоламина јасно указује на дијагнозу. Локализација тумора – феохромоцитома или параганглиома се визуелизује компјутеризованом томографијом или магнетном резонанцом. Ултразвуком се већина феохромоцитома може видети када су у надбубрезима или су у питању већи параганглиоми. Сцинтиграфија даје добре резултате посебно у екстраадреналој локализацији феохромоцитома, као и код постојања метастаза овог тумора.

ЛЕЧЕЊЕ: Искључиво је хируршко, уклањањем тумора, али уз претходну припрему. Преоперативно болесници 14 до 21 дан треба да примају неселективне алфа адренергичке рецепторске блокаторе и по потреби бета адренергичке блокаторе. Дужина припреме зависи од постизања нормотензивног стања које указује на задовољавајући ниво блокаде, при чему треба водити рачуна о ортостатским хипотензијама које је обавезно прате. Оптимално постигнутно снижење крвног притиска треба да буде 150/90mmHg и болесник не сме да има више од 1 екстрасистоле (ВЕС).

Текст уредила др Алавања Јована, клинички лекар, пријемно-ургентна служба ОБ Панчево

Извори:

Интерна медицина, пето издање, Проф. др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. године

NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić