ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ КОД ДЕЦЕ

Фебрилне конвулзије (ФК) настају при повишеној темеператури, у току инфекција које примарно не захватају централни нервни систем (ЦНС). Јављају се у узрасту од 3. месеца до 5 година.

Узрок настанка
Етиологија ФК је још увек непозната. Генетски фактори имају значајну улогу. Наслеђивање је, највероватније, аутозомно доминантно или полигенско.

Клиничка слика
ФК се најчешће јавља за време изненадног, брзог пораста телесне температуре. Температура је у већини слулчајева 38,5 – 39,5°C. Конвулзије се манифестују најчешће тоничко - клоничким контракцијама скелетне мускулатуре, али могу и у облику губитка тонуса мускулатуре, сензорних напада (парестезије, бол), вегетативни (повраћање, презнојавање, саливација) или у облику апсанса.

Уобичајена је клиничка класификација ФК на типичне и атипичне.

Атипичне ФК (комплексне, компликоване) одређене су следећим критеријумима:
- појава конвулзија пре шестог месеца и после пете године живота
- трајање дуже од 15 минута
- уз мање повишену температуру < 38°Ц
- хемигенерализоване или фокалне конвулзије
- појава постикталне Тоддове парализе
- присуство неуролошких и развојних поремећаја код деце
- три или више напада у различитим фебрилним стањима
- поновљене ФК у истој фебрилности
- фамилијарна појава епилепсије
- постоје промене на ЕЕГ-у

Типичне ФК су кратког трајања и генерализоване (тонично - клоничне 85%, клоничне 10% и атоничне 5%). Клинички опоравак је брз и потпун.
- јављају се у узрасту од 6 месеци до 4. године
- јављају се уз високу температуру >38° C
- јаве се један до два пута у животу
- клиничка слика генерализованог напада
- напад траје пар минута, најдуже до 20 мин.
- неуролошки статус је после напада уредан
- породична анамнеза обично није оптерећена
- неуролошки статус пре напада је уредан
- ЕЕГ: постиктално налаз уредан

Клиничка слика је веома драматична и фрустрирајућа за сваког родитеља.
Најчешће се ФК испољавају као тзв. генерализовани или велики напади у којима дете окрене и фиксира очне јабучице у једну страну, изгуби свест и трза са сва четири екстремитета, најчешће уз кркљање и плавило око усана. У таквим нападима честе су дуже паузе у којима дете не дише (тзв. апноје) које наводе паничне и уплашене родитеље на помисао да дете умире. Ређе се фебрилне конвулзије испољавају као тзв. жаришни или парцијални напади у којима се трзање јавља на екстремитетима само једне стране тела или само на појединим екстремитетима. После таквих атака понекад се јављају и пролазне парализе екстремитета (тзв. Тоддова парализа). Рецидиви се јављају код 30 - 40% деце.

Дијагноза
Код све деце неопходно је сповести следећи дијагностички поступак: анамнеза, детаљан неуропедијатријски преглед, лабораторијске анализе, лумбална пункција (код сумње на инфекцију ЦНС), ЕЕГ.

Лечење
Дете у нападу треба положити на бок или пажљиво на трбух да не дође до западања језика. Није потребно детету насилно отварати уста из страха родитеља да не дође до гушења. Треба подузети све расположиве мере за снижавање температуре. Лек избора за заустављање конвулзија је диазепам, интравенозно, полако 0,2 мg/кg. Уколико је то отежано тада се даје клизма. Може се дати и фенобарбитон интрамускуларно. Осим наведене симптоматске терапије, свакако треба спровести и антипиретске мере, потребну рехидрацију, лечење основне болести која је узроковала фебрилно стање. Профилактичка терапија усмерена је како би се спречили нови напади и даје се у неколико варијанти, углавном код појаве атипичних ФК. Интермитентна профилакса се спроводи у фазама фебрилности преко 38,5°C. Континуирана профилакса се спроводи свакодневном применом антиепилептика.

Извор: https://www.stetoskop.info/decje-bolesti-pedijatrija/febrilne-konvulzije