Фебрилне конвулзије

Фебрилне конвулзије су напади губитка свести настали при повишеној температури у току акутних инфекција које примарно не захватају ЦНС. Фебрилне конвулзије се најчешће јављају од 6. месеца до 5. године живота. 2-5% деце млађе од 5 година има фебрилне конвулзије.

Што се тиче узрока, повишена телесна температура у току које настају фебрилне конвулзије је најчешће изазвана: инфекцијама горњих респираторних путева (у 80% се ради о вирусној етиологији), ређе је температура настала услед пнеумоније, гастроентеритиса, инфекција уринарног тракта. Телесна температура која претходи нападу је обично изнад 38,5℃, а најнижа телесна температура при којој се јављају фебрилне конвулзије је 37,8℃ (око 11% деце).
Типови напада који се могу јавити су: генерализовани клонични или клонично-тонични (око 80%), парцијални или унилатерални напади (3-29%) и атонични (4-9%). Фебрилне конвулзије могу бити типичне и атипичне. Напади код типичних фебрилних конвулзија трају мање од 15 минута (обично око 2 минута), док напади код атипичних ФК трају преко 15 минута. Ако напад траје дуже од 30 минута, онда је то фебрилни епилептични статус.

Разлике између типичних и атипичних фебрилних конвулзија:
• Узраст: типичне се јављају од 6 месеци до 5 година, док атипичне пре 6 месеци и после 5 година.
• Тип напада: типичне се јављају у виду генерализованог напада, а атипичне у парцијалниом (фокалном).
• Трајање напада: типичне трају до 15 минута (обично око 2 минута), док атипичне дуже од 15 минута.
• Број напада: типичне карактерише један напад у току исте фебрилности, а атипичне 2 или више напада у току исте фебрилности.
• Претходни подаци: код типичних без оштећења ЦНС-а, а атипичне карактеришу стечене лезије ЦНС-а.
• Постиктални статус: типичне - брз опоравак или блага сомноленција и конфузија, а атипичне - спорији опоравак (Тодова парализа).
• ЕЕГ налаз: код типичних имамо нормалан интериктални, а код атипичних измењен, претходна лезија.
• Рецидиви: типичне се не јављају више од 2 пута, док атипичне могу 3 и више пута.
• Учесталост: типичне: 80%, атипичне: 20%.
• Породична анамнеза: за типичне, најћешће без података о обољењу у породици, а атипичне карактерише појава атипичних фебрилних конвулзија и епилепсија у породици.

Испитивања након фебрилних конвулзија подразумевају следеће анализе:
• комплетна крвна слика и урин (леукоцити могу указати на узрок температуре);
• хемокултура (ако је температура већа од 40℃, седиментација еритроцита већа од 30, а леукоцити већи од 15000);
• гликемија (хипогликемија као узрок конвулзија);
• уреа (повећање је преципитирајући фактор за напад);
• електролити серума (у случају фебрилног епилептичног статуса и напада који рецидивирају у 24 сата, јер је један од узрока рецидива хипонатремија);
• лумбална пункција (ако за то постоје индикације);
• ЕЕГ (индикован је код деце са лезијама ЦНС-а);
• преглед очног дна (измењен само код тежих лезија мозга).
90% напада кратко траје и спонтано пролази. Напади који трају дуже од 30 минута могу оштетити мозак. Пре примене медикамената треба обезбедити проходне дисајне путеве (залогај, играчка), дете поставити у бочни положај са главом ниже од тела (аспирација) и расхладити га. Затим треба применити бензодиазепински препарат (ректално или и.м.). У случају неефикасности лекова неопходан је хитан транспорт у установу у којој се лечи епилептични статус и спроводи реанимација. Примењује се диазепам ректално 0,5 мг/кг (клизма или раствор). Неопходно је одржавање пролазности дисајних путева и расхлађивање. Ако напад не престаје апликује се фенобарбитон (и.в. 20 мг/кг брзином од 1 мг/кг/мин), фенитоин (и.в. 15-20 мг/кг брзином од 1 мг/кг/мин) и манитол 20% (и.в. 0,5 г/кг).

Фебрилне конвулзије треба превенирати посебно код деце са великим ризиком од рецидива и појаве комплексних напада. На овај начин се смањује ризик од лезије ЦНС-а и каснијих секвела: епилепсије, ментална ратардација, хемиплегија, као и смрт. Профилакса рецидива може бити интермитентна и континуирана. Интермитентна профилакса се спроводи диазепамом, који се даје код телесне температуре веће од 38℃ и примењује ректално (раствор, клизма, супозиторије). Континуирана профилакса се постиже фенобарбитоном или На-валпроатом. Даје се свакодневно, перорално (таблете или сируп). Профилакса треба да траје 18 месеци после последњег напада или најдаље до 6. године живота.

Текст на основу извора уредила др Милица Маравић, Служба за Онкологију ОБ Панчево.

Литература:
Проф. др Рашко Степановић са сарадницима: “Педијатрија”, савремена администрација, Београд, 2001
Нелсон: “Уџбеник педијатрије”, Саундерс, Бард-Фин Београд, Романов Бања Лука, 17. издање, 2008.