1 2 3 4 5

Вести



ФЕБРИЛНА СТАЊА НЕЈАСНЕ ЕТИОЛОГИЈЕ

Фебрилнo стањe нејасне етиологије је стање вишекратног понављања повишене телесне температуре, изнад 38,3C, које траје дуже од 3 недеље и чије порекло је неразјашњено након 7 дана амбулантног испитивања или након 3 дана боравка у болници.

Узимајући у обзир године живота оболелог, пол оболелог, хронична обољења, веће хириршке захвате, урођене или стечене поремећаје имунитета, најчешће се ова стања могу сврстати у 4 групе:

1.Фебрилна стања нејасне етиологије код пацијената са смањеним бројем леукоцита - неутропенична– ФУО,

2.Фебрилна стања нејасне етиологије у оболелих са секунарним поремећајем имунитета у току ХИВ инфекције,

3.Нозокомијална ФУО која обухвата фебрилност преко 38,3C, регистрована у више махова код хоспитализованих болесника где инфекција није била присутна на пријему, а да је након 3 дана испитивања узрок непознат. Код ових болесника инфекције настају током дијагностичких и терапијских поступака. Најчешће су то инфекције дисајних путева код интубираних болесника, инфекције имплантираних протеза, постантибиотски колитиси.

4.Класична форма ФУО је најчешћа подгрупа нејасних фебрилних стања.

Узроци могу бити различити-инфективне и неинфективне природе.

Ифективни узроци могу бити:

Локализоване или системске инфекције изазване различитим инфективним узрочницима - вирусима, бактеријама, паразитима... Ови узрочници чине 20-50% свих класичних ФУО. То су најчешће апсцеси-локализовани гнојни процеси, ендокардитиси, уринарне инфекције и туберкулоза.

Неинфективни узроци могу бити:

Системске болести везивног ткива. Код ових обољења повишена температура је последица претеране реакције имуног система на сопствене ћелије. Најчешће су то:системски еритемски лупус, различити обилици васкулитиса, дерматомиозитис, малигна обољења, болести крви, лимфоми, тумори бубрега, оваријума, простате, плућа. Повишна температура је последица реакције самог организма на присуство тумора или његових продуката.

Различити други узроци:

Хронична запаљења црева, обољења штитасте жлезде-хипертиреоза, понављане хемолизе, плућна емболија, саркоидоза, температура изазвана лековима…

Према литератури инфекције чине 40 - 50 % ФУО, системске болести везивног ткиваоко 20% а малигнитети око 20-30 %.

Имајући у виду ова стања, свако фебрилно стање, захтева редовно мерење телесне температуре, мировање у кућним условима уз доста течности и узмање антипиретика при скоку температуре преко 38.5C и преглед од стране изабраног лекара у надлежној здравстевној установи.

Детаљна анамнеза и основна клиничко-лабораторијска испитивања откривају узрочника овог стања у највећем броју оболелих или бар пружају правилно дијагностичко-терапијска усмерења .

Дијагностички поступак најчешће отежава неоправдана употреба антибиотика и антиинфламаторних лекова.

Терапију у току ФУО не би требало спроводити док се не утврди узрок болести. Обим и редослед дијагностичких поступака условљен је стањем оболелог.

Уколико је и поред свих горе наведених испитивања болесник и даље фебрилан, упућује се на преглед и даље испитивање инфектологу.

Према подацима, код пацијената испитиваних и лечених у инфективном одељењу, најчешћи узроци нејасних фебрилних стања су инфекције -до 60%, системске болести везивног ткива -до 25% , малигнитети- 4%, остали узроци 4% и неразјашњени узроци 8%.

ИЗВОР:

Др Биљана Јаковљевић, инфектолог