Атрезија езофагуса

Атрезија једњака (АЕ) је урођена аномалија код које постоји прекид у континуитету једњака у нивоу другог или трећег грудног пршљена. Горњи, слепо завршени крај једњака је проширен, хипертрофичног зида, због покушаја гутања плодове воде, а доњи је слабо развијен, узак и танког зида.

Атрезија езофагуса се на основу постојања и утока трехеоезофагеалне фистуле (ТЕФ) дели у пет типова. Најчешће је заступљена АЕ са фистулом дисталног окрајка једњака (82,8%), који се улива у трахеју. По учесталости затим следи АЕ без фистуле – 8,4%. Најређе је заступљена АЕ са проксималним ТЕФ-ом (2,1%). епидемиологија.

Инциденција атрезије једњака је 1 на 3500 живорођене деце. Чешће се јавља у близаначким трудноћама. Тератогени утицај лекова (тхалидомида, прогестерона, естрогена) је значајан.
Не постоји јединствена ембриолошка теорија која успешно објашњава све анатомске варијанте атрезије једњака и трахеоезофагеалне фистуле. Спорадично јављање атрезије једњака у више генерација указује на полигенску наследну етиологију. Ризик од појаве атрезије једњака у истој породици, уколико је једно дете оболело износи 0,5– 2%, а расте на 20% уколико је оболело и друго дете.

Новорођенче са атрезијом једњака има тешкоћа са гутањем пљувачке, те се јављају хиперсаливација, загрцавање, кашљање и пролазна цијаноза након рођења. Уколико се ова симптоматологија не препозна и започне храњење, веома брзо се развија респираторни дистрес праћен аспирационом пнеумонијом.
Удружене аномалије у преко половине пацијената прате атрезију једњака. Најчешће су аномалије срца, затим гастроинтестиналне, урогениталне, скелетне и неуролошке аномалије.
Најчешћи синдром, који подразумева присуство најмање 3 аномалије је VACTERL (vertebral, anorectal, cardiac, traheoesophageal, renal, limb). Код ове аномалије се на ултразвучном прегледу трудница виђа полихидрамнион, те се на основу њега може пренатално посумњати, па чак и дијагностиковати атрезија једњака уколико је без ТЕФ-а.
У том случају нема садржаја у гастроинтестиналном тракту фетуса. Најлакши начин за постнатално постављање дијагнозе атрезије једњака је немогућност пласирања чвршће назогатричне сонде и аспирације гастричног садржаја, што се рутински обавља у породилишту. На радиографском снимку грудног коша види се сонда и на основу њене дубине процењује висина атрезије. Уколико постоји двоумљење око дијагнозе, могуће је начинити контрастно снимање са малом количином хидросолубилног контраста, који оцртава горњи, слепо завршени окрајак једњака .

Новорођенче код кога се посумња на АЕ неопходно је што пре транспортовати у терцијарну здравствену установу.
Уколико стање детета дозвољава, операција се ради у првом дану живота. Преживљавање пацијената са атрезијом једњака зависи од порођајне тежине, присуства урођених аномалија (највећи значај имају срчане аномалије).

Извор: Неонатална хирургија Доц. др М. Лукач, Доц. др Д. Јовановић, Доц. др С. Синђић-Антуновић

Текст, на основу извора, уредила Сања Станисављевић - струковна медицинска сестра, Општа болница Панчево.