1 2 3 4 5

Вести



„ЕШЕРИХИЈА" КОЛИ

E. Coli, скраћено од Escherichia coli ( ешерихија коли ) је врста бактерије из рода Escherichia и породице Enterobacteriaceae и широко је распрострањена у природи. Припада групи бактерија које су нормални становници црева многих животиња и људи, где помажу у варењу хране.

Убраја се у групу тзв. колиформних бактерија, тј. бактерија које се редовно или веома често налазе у људској столици и које при санитарним прегледима воде за пиће и намирница служе као индикатори фекалне контаминације
Каква је бактерија Е. Цоли?
У роду Escherichia налази се неколико врста бактерија, а за хуману медицину значајна је само једна врста - Escherichia coli. У тој врсти налази се велики број разних серотипова од којих неке могу изазвати болести код људи. То је штапићаста Грам - негативна E. Coli бактерија, неки сојеви имају капсулу, већина има на површини изданке (флагеле), па су покретне.
Аеробна је и факултативно анаеробна бактерија, добро успева у лабораторијским условима, већини серотипова је оптимална температура за размножавање око 37 оC.

Припада прилично отпорним бактеријама: месецима може да живи у води и земљи, а дуго и на разним предметима. У различитим врстама хране и намирница лако се и брзо размножава. Топлота од 60 степени C убија их након 15 мин.
Које болести узрокује E. Coli код човека?
Већина типова E. Coli је безопасна за човека, али неки код људи могу да изазову различите болести. Све те болести могу се поделити у две велике групе:

- група цревних болести
- група пиогених болести
Пиогене инфекције
Те инфекције изазивају углавном сојеви E. Coli који се налазе у микрофлори здравог људског организма. Они су углавном опортунисти - будући да нормално живе у цревима човека, изазивају болест само уз одређене предуслове, ако доспеју из црева у неке друге органе и ткива.
Најчешће пиогене болести које изазивају су инфекције мокраћних и полних органа.

Инфекције мокраћног система (енг. UTI= urinary tract infections) обухвата све инфекције локализоване на било којем делу мокраћног система - у бубрезима, уретерима (цеви којима пролази мокраћа из сваког бубрега у бешику), мокраћној бешици, или уретри (цев којом мокраћа истиче из бешике).

С обзиром на место настанка делимо их на:
- инфекције доњег мокраћног система ( уретритис, циститис, простатитис)
- инфекције горњег мокраћног система ( пијелонефритис)
С обзиром на тип инфекције деле се на:
- симптоматске
- асимптоматске
С обзиром на трајање деле се на:
- акутне
- хроничне

Најчешће инфекције мокраћног система су циститиси (упала мокраћне бешике)
Њихов најчешћи узрочник је E. Coli. Како су E. Coli нормално присутне у цреву, због анатомске близине дигестивног и полномокраћног система, оне могу доспети у бешику и ту изазвати инфекцију. У урогениталном тракту човека редовно се налази мањи или већи број E. Coli (нормална микрофлора).
Бактерије које доспеју у бешику обично се уклањају током мокрења. Међутим, ако бактерије остану у бешици, лако и брзо се размножавају што доводи до инфекције. Инфекцијом се сматра ако се у мокраћи налази велики број бактерија (100.000 или више у 1 мл мокраће) исте врсте, или чак и мањи број, али врло патогених бактерија. Када се констатује циститис E. Coli
Проблем инфекције мокраћног тракта обухвата све добне групе, почевши од новорођенчета па надаље. Жене су склоније развоју циститиса због своје краће уретре (бактерије не морају далеко путовати до бешике и због релативно кратког размака између отвора уретре и ануса. Најчешћи је код полно активних жена у доби од 20 до 50 година, али се може појавити и код полно неактивних или девојчица.

Циститис је редак код мушкараца с анатомски нормалним уринарним трактом. Старије особе имају повећан ризик за развој циститиса.

Фактори који погодују настанку инфекције су:
- опструкција нормалног тока мокраће - каменци, тумори, повећање простате
- сужење мокраћовода и мокраћне цеви
- анатомски или функционално промењен уротракт - везикоуретрални рефлукс
- непотпуно пражњење бешике
- страна тела - нпр. уринарни катетер
- метаболичке и друге болести - шећерна болест
- разна оштећења бубрега
- поремећаји у локалном и системском имуном одговору
- дијагностички, терапијски или операцијски захвати на урогениталном тракту
- трудноћа
Знаци инфекције мокраћног система су:
- супрапубична осетљивост
- бол или пецкање приликом мокрења
- учестало мокрење и ургенција мокрења
- замућена мокраћа
- крв у мокраћи
- промењен и неугодан мирис мокраће
Новорођенчад и мала деца не морају имати никакве знаке болести или могу имати само повишену телесну температуру.
E. Coli често изазива и инфекције жучне кесе и жучних путева. Може узроковати и упалу слепог црева, упалу потрбушнице, као и гнојне упале коже и рана. Бактерије E. Coli могу са места примарне локализације продрети у крв и изазвати сепсу.
Цревне инфекције
Док претходна група обољења настаје кад се E. Coli нађе "на погрешном месту", неки сојеви могу код људи узроковати инфекције, чак и ако се нађу у цревима. Три различите групеE. Coliи ( ентеротоксигене, ентеропатогене и ентероинвазивне) могу узроковати ентеритис, а ређе гастроенеритис.

Чешћи су код мале деце до 5 година, иако се јављају и код одраслих. Код мале деце често се јављају као епидемије у стационарним здравственим установама и другим колективима, као што су вртићи и јаслице. Код одраслих особа пролив се јавља најчешће као последица пијења нечисте воде или намирница, као тзв. путнички пролив.

Ентеротоксигени серотипови излучују токсине који својом активношћу узрокују поремећај транспорта електролита и воде на нивоу слузнице црева.

Главни симптоми су:
- профузни проливи са повраћањем или без повраћања
- брза дехидрација
- обично без повишене телесне температуре
- столица је воденаста, зелено - жуте боје и неугодног мириса, понекад са примесама слузи
- Ентеропатогени и ентероинвазивни серотипови не продукују токсин, али продиру у слузницу црева где узрокују упалу и оштећења епитела.

Знаци болести су:
- грчеви у стомаку
- профузни, чести проливи
- тенезми (лажни нагон на дефекацију)
- столица садржи гној, крв и слуз
Посебно вирулентан серотип за човека је E.coli O157:H7 који након што доспе у црева и довољно се намножи, ствара јаке токсине који могу узроковати тешку болест са крвавим проливима и грчевима у стомаку. Болест се може јавити и у блажем облику.

E.coli O157:H7 нормално се налази у цревима говеда. Месо се може контаминирати у процесу клања и прераде, а човек се може заразити конзумирајући намирнице или воду која садржи бактерије. У некомпликованим случајевима болест траје 5 до 10 дана.

Код инфекције са E.coli O157:H7 може настати и по живот опасна компликација која се зове хемолитички уремични синдром код којег настаје тешко оштећење бубрежне функције. Под највећим ризиком за настанак те компликације су деца испод 5 година и особе с оштећеним имунолошким системом.
Како човек може добити инфекцију Е. цоли?
Резервоар свих серотипова који могу узроковати дијареална обољења пре свега је човек, а чести резервоар су и телад и краве која болују од маститиса узрокованог E. Coli.
Извор заразе су оболели људи и животиње и људи или животиње клицоноше. Бактерије се најчешће преносе намирницама (месо, млеко, зелена салата) нечистим урином или фецесом човека или животиње, водом и преко прљавих руку, али могу се преносити и преко разних предмета опште употребе.

E. Coli може се нормално налазити у цревима крава и осталих животиња, а да код њих не изазива болест. Месо се може контаминирати у процесу клања и прераде (посебно млевено месо, јер садржи месо од више животиња, а сам процес омогућује улазак бактерија с површине меса у његову унутрашњост.

Човек се може заразити ако конзумира месо које није добро термички обрађено (које је у средини недовољно печено, тј. "крваво"). Ако су бактерије присутне на крављем вимену или на опреми за мужење могу доспети у млеко (због тога је млеко потребно пастеризовати).

Инфицирани људи (оболели и клицоноше) излучују E. Coli столицом, па могу "прљавим рукама" пренети заразу на особе у својој околини. То је чест случај у институцијама и колективима, када се дијарејалне болести јављају у мањим или већим епидемијама (у породилиштима, дечјим одељењима, вртићима, јаслицама).

Вода непречишћена од отпадних вода чест је извор цревних инфекција код људи. Ако пијете такву воду или користите лед од такве воде, можете се заразити. Избегавајте гутање воде док се купате у базену или језеру.

Јавни водовод осигурава здравствено исправну воду. Водоводна вода контроше се свакодневно и ако се нађе повишена концентрација материја или микроорганизама који су штетни за здравље људи, подузимају се одређене мере.

Користите ли воду из приватног извора (бунар, извор), редовно је потребна контрола у овлашћеним лабораторијима (барем једанпут годишње). Информацију где то можете учинити можете добити у Вашем Заводу за јавно здравље.

Инфекције мокраћног тракта не спадају у заразне болести у класичном смислу, јер се у принципу не шире од инфициране особе на друге.
Како се дијагностикује инфекција E. Coli?
Цревне инфекције дијагностикују се на темељу клиничке слике и прегледа столице.

У микробиолошким лабораторијима се ради култура столице која доказује присутност E. Coli у цревима.

Налаз је готов за 2 до 3 дана.

Инфекције мокраћног тракта узроковане E. Coli дијагностикују се на темељу клиничке слике и прегледа мокраће.

Лабораторијска и микробиолошка обрада доказује присутност патогених бактерија у мокраћи. Налаз је готов за 2 до 7 дана.
Како се лечи инфекција E. Coli?
Инфекције E. Coli успешно се лече антимикробним лијековима. Нису сви серотипови једнако осетљиви на исту врсту антибиотика, с тога немојте започети лечење сами - на своју руку.

Због неразборите и прекомерне употребе антибиотика данас постоји све више микроорганизама који су отпорни на постојеће лекове, те се такве инфекције теже лече.

Приметите ли било који од симптома инфекције (пролив, болови и грчеви у трбуху, повишена телесна температура, бол и печење при мокрењу), јавите се Вашем лекару који ће Вам прописати одговарајућу терапију.

Како се могу спречити инфекције E. Coli?
Једноставним мерама личне хигијене и хигијенског начина припреме хране можете спречити појаву дијарејалних обољења узрокованих микроорганизмима укључујући и E. Coli:
- увек оперите руке са сапуном после обављања нужде
- оперите руке пре него што почнете кувати
- месо кувајте или пеците довољно дуго и на довољној температури (не сме нигде бити ружичасто)
- немојте пробати месо док јело није готово
- немојте мешати прибор (нож, виљушка, кашика) и посуђе за сирово и печено или кувано месо - добро оперите топлом есцхерицхиа-цоливодом и детерџентом прибор и посуђе које је било у додиру са сировим месом
- смрзнуто месо одмрзавајте у фрижидеру или у микроталасној пећници - немојте месо остављати дуго на собној температури док се одмрзава
- у фрижидеру сирово месо држите одвојено од остале хране
- немојте пити непастеризовано млеко
- кварљиву храну чувајте у фрижидеру или је замрзните
- особе које имају дијареју треба да често перу руке, барем 30 секунди топлом водом и сапуном. Особе које раде у здравственим установама, установама за негу, домовима за старе и немоћне, дечјим домовима, вртићима, особе које раде на припреми хране, треба редовно да иду на санитарне прегледе и често прање руку
- ако једете ван куће, увек наручујте месо које је добро термички обрађено (да није у средини „крваво“)

Животне навике у превенцији рекурентне инфекције мокраћног система?
Да се упале бешике не би понављале поштујете следеће савете:
За жене:
- одржавајте хигијену интимног дела тела употребљавајући благи сапун неутралног пХ. Избегавајте употребу других сапуна, пенушавих купки, пудера и спреја за одржавање интимне хигијене, јер делују надражујуће и тиме подстичу упалу и инфекцију
- пијте довољно течности (8 чаша воде на дан) - помаже испирању бактерија из уринаринарног тракта
- не одлажите мокрење
- усвојите навику да мокрите свака 2 до 4 часа, а исто тако и непосредно након полног односа
- избегавајте уске гаћице и панталоне
- препоручује се носити памучно, а не синтетско доње рубље
- након мокрења или обављене велике нужде генитално подручје треба брисати од напред према позади
- избегавајте прекомерне количине пића која иритирају мокраћну бешику (алкохолна, газирана и пића с кофеином)
- ако се инфекције често понављају, радије се туширајте него купајте

За мушкарце:
Како је хронични бактеријски простатитис главни разлог настанка рецидивирајућих инфекција мокраћног система, у сврху њихове превенције треба избегавати све оно што може иритирати простату:
- хладноћу
- седење на хладном
- алкохол и газирана пића
- јаче зачине
- љуту храну
- вожњу бициклом

Извор: стетоскоп.инфо
датум 18.3.2022.