Еризипел, „Erysipelas" - Црвени ветар

Узрочник: БХС-А, ређе Ц, Д или Г. Ретко се описује „синдром ерезипела“ узрокован и другим узрочницима.
Основно обежје еризипела је акутна упала лимфних простора коже, која се шири лимфним судовима. Узрочник улази кроз ситна или већа оштећења коже. Извор заразе је болесник који болује од стрептококне болести, ређе се ради о клицоноши. Болест се преноси директиним или индиректним контактом те капљично.
Стрептокок се умножава у лимфним просторима делова коже и због тога се инфекција брзо периферно шири, па често наилазимо на пропратни лимфангитис и лимфаденитис.

Локални симптоми (едем, црвенило), вероватно су резултат отпуштања токсина и/или других антигена и упалног и имуног одговора домаћина.

Појављује се у летним месецима. Еризипелу су склона одојчад те болесници са предиспозицијским факторима као што су варикозитети, интердигитална микоза, преболели еризипел, дијабетес, цироза јетре и алкохолизам.

Клиничка слика
Инкубација траје 1-7 дана. Нагли почетак, фебрилитет и други општи симптоми (грозница, тресавица, итд.) Већ истога дана појављује се локализирани едем и црвенило коже. Црвенило и болност коже је локализован најчешће на ногама (потколенице), затим лице и руке. Може се појавити и на слузници усне шупљине, иако ређе.
Контагиозност је малена, но не оставља имуност, него напротив, склона је рецидивима.
Црвенило је код ерезипела оштро ограничено с уздигнутим рубом. Едем је безболан. Кожа је топлија од околине. Често се види попратни лимфангитис и лимфаденитис. Кадкад се на месту црвенила ставрају везикуле или буле (ерyсипелас весикулоса, буллоса). Зацељивање почиње централним љушћењем. Уколико се еризипрел појави на лицу, оно почиње црвенилом најчешће на носу и шири се симетрично на оба образа или се манифестује као еризипел ушију. Еризипел власишта теже се препознаје. Хируршки еризипел је еризипел настао на месту хируршког захвата.
Ако се инфекција и упала прошире на дубље слојеве коже може настати целулитис, миозитис или некротизирајући фасцитис. Еризипел има склоност понављању, особито у особа с претходном траумом коже, лимфедемом и венском стазом. Због компромитирања лимфне дренаже и сама болест ствара предиспозицију за поновно јављање.

Дијагноза се поставља на темељу клиничке слике

Терапија
Парентерално пеницилином. Локално се примјењују облози натопљени 2-3% борне киселине. Строго мировање и повишен положај ноге.
У почетку лиечења кадкад се опажа погоршање локалног налаза, што се тумачи отпуштањем токсина и/или антигена „умирућих“ стрептокока, а то је јак антигени надражај за имунитет.

Превенција
Лечење локалних предиспозицијских фактора (дерматомикозе, улкуси и варикозитети). Контагиозност еризипела је малена, па посебне мере изолације болесника нису потребне.
Извор заразе је болесник који болује од стрептококне болести, ређе клицоноша. Инфекција се преноси директним или индиректним контактом те капљично. Код појаве еризипела на хируршким одељењима потребно је дезинфиковатии/или стерилисати материјал који је био у додиру са болесником те трагати за болесницим који имају клиничку слику или супклиничку инфекцију респираторних путева, јер су они најчешћи извор еризипела.

Текст на основу извора уредила Др Маја Крстић Вемић, лекар на специјализацији из области педијатрије.

Извор:
1. Harrison, Principi interne medicine, 1997.